Brisel , 15.09.2023

Ovo će biti poslednji govor ovog tima Komisije o stanju Evropske unije. Mandat Komisije se bliži kraju. Sve se više govori o evropskim izborima 2024. Svakog dana čitamo o poslovima koje različiti komesari traže ili za koje se takmiče. Ali zajedno sa 32 miliona radnika u proizvodnji, rudarstvu i energetici u Evropi, fokusirani smo na sprečavanje rastućeg talasa deindustrijalizacije i rastuće nejednakosti u Evropi. Od ključne je važnosti da se lideri EU uhvate u koštac i usredsrede svoju pažnju na odbranu i transformaciju našeg industrijskog tkiva kako bi se obezbedila dobra radna mesta u industriji danas i u budućnosti. Poslovi koji podupiru današnji prosperitet i sutrašnju održivost.

Tokom poslednje četiri godine, evropska proizvodnja i njena radna snaga suočili su se sa talasima krize bez presedana. Bez detaljnog ponavljanja poslednjih nekoliko godina, ovo uključuje društveni i ekonomski uticaj pandemije, prekide u industrijskom lancu snabdevanja koji su otkrili našu tešku zavisnost od drugih u pogledu vitalnih sirovina, komponenti i dobara, rat u Evropi i energetsku krizu koja je osakatila domaćinstva i naše osnovne industrije. Smanjenje, pad proizvodnje i zatvaranje lokacija u našim osnovnim industrijama omogućili su pad potrošnje električne energije u EU prošle godine, promovišući značajan pad proizvodnje u ovim sektorima.

Ovi talasi krize dolaze pošto je cunami zbog vanrednog klimatskog stanja učinio akciju još hitnijom. Ovo leto je još jednom istaklo dramatične posledice klimatskih promena i potrebu za društveno pravednom ekološkom tranzicijom. Svi smo u ovome zajedno. Put ka klimatskoj neutralnosti je sada postavljen zakonom, ali bilo da se radi o energetski intenzivnim industrijama koje su obuhvaćene reformom sistema trgovanja emisijama (ETS) i mehanizmom za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM), ili u automobilskoj industriji koja radi na postepenom ukidanju unutrašnjeg sagorevanja motora do 2035. godine, radnici se suočavaju sa dubokim promenama bez adekvatnih alata za predviđanje i upravljanje njima. Bez okvira pravedne tranzicije.

Ubrzana digitalizacija i dekarbonizacija se dešavaju u globalnom ekonomskom kontekstu tenzija, prestrojavanja i asimetrije među velikim ekonomijama. Nacionalne subvencije, odredbe o lokalnom sadržaju, ograničenja izvoza, viškovi i damping prevladavaju nad multinacionalnim pravilima i institucijama i preoblikuju globalizaciju. Naš trgovinski bilans je naglo pao na trgovinski deficit bez presedana od 430 milijardi evra u 2022. – podstaknut gubicima u proizvodnji. Brojke pokazuju da se evropska proizvodnja automobila smanjuje od 2019. godine i da se evropski proizvođači automobila suočavaju sa oštrom konkurencijom, posebno kineskih proizvođača automobila.

Nije ni čudo što su industrijski radnici u Evropi zabrinuti za budućnost svojih poslova i zajednica. Obećanja o novim poslovima u novim industrijama se često najavljuju, ali se sporo ostvaruju. Predloženi recepti politike se s pravom smatraju nepravednim kada se od radnika traži da rade duže, da povećaju produktivnost, da prihvate stagnirajuće ili niže realne plate ili da rade svoj posao u sve lošijim uslovima rada, dok vlade postavljaju crveni tepih za privatne investitore sa bezuslovnu državnu pomoć, dalju deregulaciju i izdašne poreske olakšice.

Nakon godina fanatizma slobodnog tržišta, lideri EU su konačno vratili industrijsku politiku na vrh političke agende. Ali zagrebite ispod površine i postoje oni koji zagovaraju deindustrijalizaciju kao deo naše budućnosti. Bili smo ogorčeni kada smo u avgustu čuli nedavno penzionisanog glavnog ekonomistu Generalnog direktorata za konkurenciju lakomisleno i bez brige da Evropa treba da izgubi ove poslove i industrije. Ova neoliberalna zamka je oslabila našu ekonomsku sigurnost do tačke loma.

Naše osnovne industrije podržavaju 7 miliona radnih mesta i obezbeđuju našu stratešku autonomiju i čvrstu osnovu za celokupnu industrijsku strukturu Evrope, postavljajući temelje za druge industrije niže u lancu vrednosti, uključujući današnje seksi čiste tehnologije.

U tom kontekstu, suočavamo se sa toksičnim koktelom za evropske izbore. Kao sindikalna organizacija koja predstavlja 7 miliona industrijskih radnika širom Evrope, nećemo stajati skrštenih ruku. Verujemo da je EU hitno potrebna proaktivna industrijska politika zasnovana na investicijama, solidarnosti, kvalitetnim poslovima i inovacijama. Agresivna deregulacija i jeftina konkurentnost su problem, a ne rešenje. Zato imamo neke preporuke za ključni govor Fon der Lajen o stanju Evropske unije. Želimo da čujemo o:

- Prava investiciona agenda za ozelenjavanje industrije: Korišćenje državne pomoći kao glavnog kanala za obezbeđivanje javnog finansiranja industriji preti dalju fragmentaciju unutrašnjeg tržišta i dublje nejednakosti između zemalja i regiona. Potreban nam je pravi evropski investicioni plan u razmerama izazova, sa ugrađenom solidarnostom.

- Bez blanko čekova za industriju: Društveni uslovi moraju osigurati da podrška koja se pruža kroz državnu pomoć ili fondove EU dovede do investicija i kvalitetnih poslova u Evropi. Javni novac nije tu da subvencioniše prekomerne dividende, bonuse generalnih direktora ili programe otkupa akcija.

- Pravo na energiju za sve, kod kuće i na poslu: isporučeno kroz evropsku energetsku politiku koja obezbeđuje pristup dekarbonizovanoj, pristupačnoj energiji i duboku reformu regulative energetskog sektora koja garantuje potrebe domaćinstava i naših industrija.

- Ravnopravni uslovi igre na međunarodnom nivou: Moraju biti ispunjeni uslovi poštene trgovine između EU i njenih ekonomskih partnera, uključujući sve napore da se obezbede jednaki uslovi za dekarbonizaciju i partnerstva za snabdevanje sirovinama, uz poštovanje ciljeva održivog razvoja UN i ljudskih prava u trećem zemlje.

- Koherentnost politike za dekarbonizaciju bez deindustrijalizacije: Potrebno je pažljivo praćenje klimatskih i energetskih politika EU i njihovog uticaja na industriju kako bi se postojeće zakonodavstvo moglo koristiti za reviziju i, ako je potrebno, prilagođavanje zakonodavstva bez podrivanja cilja smanjenja emisija.

- Dobar kompas za zapošljavanje: Na skučenom tržištu rada, EU bi trebalo da iskoristi sva raspoloživa sredstva za poboljšanje kvaliteta zapošljavanja, povećanje kupovne moći i podsticanje usavršavanja i prekvalifikacije postojeće radne snage, garantujući pravedne tranzicije.

- Ništa o nama, bez nas: socijalni dijalog i učešće radnika su neophodni za izgradnju otpornih industrija na svim nivoima (kompanije, sektori, nacionalni i evropski).

- Vladavina prava uključuje poštovanje prava radnika i sindikata: Sloboda udruživanja, pravo na okupljanje i pravo na štrajk su u srcu naših demokratskih vrednosti. Komisija ih mora braniti u svim državama članicama. Sindikalno razbijanje ili represija nad sindikalistima je neprihvatljivo.

Sledeći evropski izbori su na pomolu i u mislima evropskih poslanika koji će slušati govor o stanju Evropske unije. Snažna industrijska baza koja obezbeđuje dobra radna mesta bila je srž evropskih integracija od njenog početka. Industrija i danas ostaje temelj evropskog projekta. Borba protiv klimatskih promena, izgradnja strateške autonomije, stvaranje prosperitetne EU, ostavljajući nijedan region iza sebe i mir zahtevaju industrijski plan za Evropu.

U zaključcima svog govora o stanju Unije iz 2022, predsednica fon der Lajen je govorila o „uniji solidarnosti i odlučnosti“ – vreme je da se ove reči pretoče u delo.