Beograd, 22.06.2023.

Nedavno donešen nemački Zakon o dužnoj pažnji „u lancu“ snabdevanja predstavlja izazov za sve kompanije u Srbiji koje želei li su već u nekom poslovnom odnosu sa nemačkim kompanijama.

To znači da će i dobavljači iz Srbije morati da uspostave sisteme upravljanja rizokom u cilju ispunjavanja zahteva u zaštiti ljudskih prava i sindikalnih prava i zadovoljavanju ekoloških kriterijuma proizvodnje i transporta. Zakon je u primeni od januara ove godine i obavezuje nemačke kompanije da od svojih direktnih i indirektnih dobavljača zahtevaju primenu niza pravila i standarda u ekologiji i u oblasti ljudskih i radničkih prava. Oni koji su u dobavljačkom lancu moraće, između ostalog, da ispunjavaju standarde koji se tiču zagađujućih supstanci, upotrebi žive i prekograničnog kretanja otpada i njegovog odlaganja. Uvođenjem novih propisa u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama ekološke regulative u proizvodnji i transportu bi trebalo da dobiju na značaju. Nemačka je glavni spoljotrgovinski partner Srbije, a prema podacima PKS, u tu državu izvozi 3000 firmi iz Srbije. Međutim, zakon se ne odnosi na izvoznice gotovih proizvoda.

O tome i koječemu drugom debatovali su: Peer Krumrey, savetnik, Šef odeljenjazarad i socijalna pitanja, Ambasada Savezne Reblike Nemačke u Srbiji; Johanna Wohlmeyer, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, GIZ; Aleksandar Todić, UGS „Nezavisnost“ ; Jovana Spajić Erdeljan, Međunarodna organizacija rada; Tanja Lindell, Privredna komora Srbije; Svetlana Budimčević, Unija poslodavaca Srbije; Kirsten Schonefeld, Fondacija Fridrih Ebert; Nataša Vučković, Fondacija Fridrih Ebert i moderatorka Ljubica Gojgić, novinarka.

Cilj debate je bio da želimo da razmotrimo koliko će preduzeća u Srbiji biti obuhvaćeno sistemom provere usklađenim s novim nemačkim Zakonom o dužnoj pažnji „u lancu“ snabdevanja? Kako će firme dokazivati da ispunjavaju zadate uslove? Koja je uloga državnih institucija u tom procesu? Šta spadau obaveze“ dužne pažnje“ kompanije? Na koje vrste kršenja ljudskih prava se ovaj zakon odnosi? Koje obaveze kompanije imaju u pogledu zaštite životne sredine? Kakve su posledice za kompanije koje ne ispunjavaju propisane obaveze? Koliko naše kompanije imaju vremena i drugih resursa da se prilagode novim pravilima? U kakvoj je vezi ovo pitanje sa evropskim integracijama Srbije i usaglašavanjem sa pravnim tekovinama EU? Kakva je uloga i pozicija nemačkih sindikata u implementaciji Zakona i šta sindikati na na cionalnim nivoima mogu da urade?

Proces je započeo, implementacija u toku, nedostaju primeri dobre i loše prakse, pojedini formulari i prijave ali biće toga a najvažnije je da su učesnici debate pokazali značajnu posvećenost da zakon da svoj maksimum.

Sindikati su ovako nešto dugo čekali i nemački Zakon o dužnoj pažnji „u lancu“ snabdevanja je garant da tu neće biti „šale“ kako bi mi u Srbiji rekli. Pored predstavnika Industrijskog sindikata Srbije koji su prisustvovali debati predsednik ISS Dragan Matić, predsednik IS Aptiv Mobility services Novi Sad Žarko Grujičić i potpredsednik IS Aptiv Mobility services Marko Kolarević. Putem on line platforme debatu su pratili i mnogobrojni članovi Industrijskog sindikata Srbije. Svog predstavnika je imao i IndustriAll Evropa, glavnog organizatora za Srbiju Dalibora Antanasijevića.

Predstavnica MOR-a je najavila da se početkom jeseni planira konferencija na ovu temu u Beogradu.