Beograd, 03.05.2023.

Prođe još jedan 1.Maj, dan kada se postavlja pitanje učinkovitosti sindikanog pokreta u prvim decenijama 21. veka.

Srpski sindikati, oni koji su 1. Maj obeležili su to uradili na različite načine i ovog puta razjedinjeni, verujući da je to način da pošalju snažne poruke radnicima Srbije i svojim članovima da postoje, da se članarina ne daje tek tako i da se postižu rezultati sa kojima se mogu podičiti.

Glavne poruke su usmerene na loše zakonodavstvo, skaradne poslodavce, korumpirane i neefikasne državne institucije, zarade nedostojne življenja, besperspektivnost mladih koji napuštaju Srbiju,.. Ima li nešto dobro, nešto što su sindikati poboljšali, sa čim su zadovoljni, nešto što će opravdati naše postojanje? Toga nije bilo a moglo je. Takav narativ iskoristili su „analitičari“ i „dušebrižnici“ da kažu svoj sud i pametuju o sindikatima, radnicima, oni daju svoje sudove i ocene. I svake godine isto.

Ljudi, da u Srbiji nema sindikata, ma kako ga „analitičari“ ocenjivali Srbija bi bila izgubljena zemlja u vremenu i prostoru, imamo sindikate koje zaslužujemo kao i političare koje zaslužujemo. Ako neko misli da može bolje, neka krene da organizuje radnike, delegira svoje ideje, dobije sledbenike. Promeni sliku Srbije na bolje. Svima dobro!. Ali to ne biva! Sedi, pričaj gluposti, pametuj, znaš da tvoji sudovi ne služe ničemu, sem tebi da bi te zvali jebenim analitičarem. Pun mi je k.... kofer takvih, ali nas koji istrajavamo kako, tako u sindikalnoj borbi je sve manje. Odgovor koji srpski sindikati trebaju da pošalju radnicima i građanima Srbije je solidarnost, radnička sindikalna solidarnost svih nas koji smo svoje živote dali za pravednost i dostojanstvo onih koje predstavljamo.

Dogodine pod jednom zastavom, zastavom solidarnosti?

RADNIČKA SOLIDARNOST ZAUVEK!