Bukurešt, mart .2022

Implementacija Zelenog dogovora u Jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu predstavlja različite izazove za ostatak Evrope. Neophodni su jači socijalni dijalog i bolja sindikalna uključenost da bi se postigla pravedna tranzicija za radnike u ovim regionima, zaključak je radionice industriAll Europe. Ambiciozni klimatski ciljevi moraju biti usklađeni sa adekvatnom podrškom pravednoj tranziciji svuda u Evropi.

Članice iz Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana sastale su se u Bukureštu* da bi razgovarale o izazovima dekarbonizacije i sprovođenja Zelenog dogovora na terenu. Zemlje u ovim regionima polaze sa različitih pozicija u procesu zelene i digitalne transformacije u poređenju sa ostatkom Evrope (zapad, sever i jug), ali i međusobno. Za države članice EU, zelena tranzicija ide brže. Da bi dostigli potrebnu Fit for 55 ciljeva, oni imaju pristup namenskim evropskim fondovima i mnoge nacionalne vlade pružaju dodatnu podršku. S druge strane, zemlje kandidati za članstvo u EU imaju manje raspoloživih resursa, ali se takođe moraju uskladiti sa klimatskim ciljevima. Ne postoje namenski fondovi Just Transition za podršku radnicima tokom tranzicije. Pošteno je reći da nijedna zemlja u dva regiona nema dovoljno resursa da postigne neutralnost ugljenika u skladu sa principima pravedne tranzicije. Dok se nacionalni političari slažu o klimatskim ciljevima na evropskom nivou, ne uspevaju da uključe sindikate u planiranje i upravljanje tranzicijom. To znači da sindikati ne mogu osigurati da se klimatske politike sprovode pravedno za pogođene radnike. Bez odgovarajućih konsultacija sa sindikatima, vlade rizikuju stvaranje industrijskih pustinja i pogoršanje alarmantnih trendova depopulacije u Jugoistočnoj Evropi. Regioni Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana suočavaju se sa značajnim izazovima povezanim sa dekarbonizacijom energetskih sistema i teškim i energetski intenzivnim industrijama, ali i povezanim sa postupnim ukidanjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Automobilska industrija je značajan izvor zapošljavanja u regionu. U Rumuniji, Srbiji i Makedoniji, na primer, ovaj sektor predstavlja 13-16% ukupne proizvodnje, što je veći procenat nego u Nemačkoj. Investicione strategije kompanija u jugoistočnoj Evropi i zapadnom Balkanu izazivaju zabrinutost. Prečesto kompanije ulažu u ove regione samo za jeftinu radnu snagu. Izuzetak su ulaganja u digitalne tehnologije, proizvodnju sa visokom dodatnom vrednošću i obuku. Ovo usporava digitalnu transformaciju industrije u regionima i proširuje evropski jaz u digitalizaciji. Istovremeno, od kompanija se očekuje da se pridržavaju evropskih standarda zelene regulative, a to postavlja pitanja o budućnosti mnogih industrija kada zelene i digitalne investicije zaostaju. Ekonomska konvergencija i sustizanje Zapadne, Južne i Severne Evrope su od vitalnog značaja. Pozitivni primeri su došli iz sektora čelika i energetike u Rumuniji. Multinacionalni proizvođač čelika Tenaris investirao je u najsavremeniju tehnologiju za proizvodnju zelenog čelika. Socijalni dijalog između sindikata i menadžmenta preduzeća je dobar – preduslov za osiguranje pravedne tranzicije za radnike. Socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje takođe dobro funkcionišu u industriji nafte i gasa. Sektorski socijalni partneri se zajednički zalažu za učešće u diskusijama o tranzicijama. Međutim, sektorski dijalog u energetskom sektoru je izuzetak. Zakon o socijalnom dijalogu iz 2012. usvojen je pod pritiskom Trojke, a strani investitori (dokumentovano u našoj kampanji „Zajedno na poslu“) decentralizovali su kolektivno pregovaranje. Rumunski sindikati se sada nadaju reformi zakona koju trenutno razmatra rumunski parlament.

Isabelle Barthes, zamenica generalnog sekretara cele Evrope za industriju: „Naše radionice, održane u šest različitih evropskih regiona, pokazale su da su zelene i digitalne transformacije u stanju da obezbede kvalitetne poslove, pod uslovom da su podržane socijalnim dijalogom i kolektivnim pregovaranjem koji dobro funkcioniše. Stoga je ključno izgraditi, obnoviti i ojačati socijalni dijalog i sektorsko kolektivno pregovaranje širom Evrope. Pozitivne reforme, kao što su nedavno viđene u Španiji, moraju biti podstaknute od strane institucija EU i treba ih sprovesti u susedstvu EU.

Judith Kirton-Darling, zamenica generalnog sekretara cele Evrope za industriju: „Vidimo da su klimatski ciljevi isti za sve, ali početne tačke i sredstva za njihovo postizanje su različiti širom Evrope. Ambiciozni klimatski ciljevi moraju biti usklađeni sa adekvatnom podrškom pravednoj tranziciji svuda u Evropi. To znači dovoljno resursa da se radnici pripreme za tranziciju, dobro razumevanje na koja radna mesta utiču i gde, predviđanje promena i socijalni dijalog za sve radnike i okvir prava koji obezbeđuju glatke tranzicije za pojedine radnike.”