Problem sa litijumom ima internacionalni karakter. Civilni sektor, sindikati i čileanska opozicija zahtevaju održivu politiku eksploatacije litijuma , čistu zelenu tehologiju prerade i služenje litijuma opštem interesu nacije.
Prljavi litijum nepoželjan u Čileu
Civilno društvo, sindikati, poslanici, opozicione stranke i drugi okupili su se u glavnom gradu Čilea Santjagu da zahtevaju održivu politiku litijuma. IndustriALL podružnica Industrial Chile Constramet se aktivno mobiliše kako bi osigurala da litijum, ključni tranzicioni mineral, služi opštem interesu nacije i promoviše reindustrijalizaciju.
Demonstracije u četvrtak bile su podstaknute odlukom odlazećeg konzervativnog predsednika Sebastijana Pinjere da nastavi sa svojim kontroverznim tenderom za litijum koji je pokrenut krajem prošle godine. Mnogi sektori su pozvali vladu da obustavi proces kako bi novoj vladi levičara Gabrijela Borića omogućila da iznese svoju obećanu nacionalnu politiku o litijumu.
Sredinom januara, jednom nogom van vrata, Pinjera je završio tenderski proces dodelivši 20-godišnje ugovore dvema kompanijama, kineskom proizvođaču automobila i baterija BID i čileanskoj kompaniji Servicios i Operaciones Mineras del Norte S.A. koja pripada konglomeratu Errazuriz. Ugovori vredni 41 milion dolara dozvoljavaju ekstrakciju 160.000 tona litijuma.
Nekoliko dana kasnije, međutim, lokalni sud je suspendovao proces nakon žalbe koju su podnele regionalna vlada i starosedelačke grupe u pustinji Atakama gde se vadi litijum.
Čile ima najveće svetske rezerve litijuma. Litijum je kritična roba za proizvodnju baterija za električna vozila i digitalne uređaje, a potražnja za ovim tranzicionim mineralom brzo raste. Ekstrakcija litijuma je često povezana sa ekološkim, socijalnim i radnim zloupotrebama, što izaziva zabrinutost da bi u nedostatku održive industrijske politike povećana proizvodnja mogla imati negativan uticaj na lokalne zajednice, radnike i životnu sredinu.
Kaže Migel Soto, međunarodni sekretar industrijskog Čilea Constramet: „Ovaj proces nadmetanja je bio neprikladan i improvizovan. Zasnovan je na ekstraktivističkom modelu koji ne uspeva da zaštiti životnu sredinu, radnike, zajednice ili da generiše vrednost. Čile je do sada izvozio svoj litijum sa malo ili bez dodatne vrednosti, uskraćujući nam mogućnost da ostvarimo veće prihode. Ovo je vreme za razmišljanje o tome šta je najbolje za zemlju. Sa cenama litijuma između 25 i 30 hiljada dolara po toni i porastom, potrebna nam je ambicioznija i orijentisana na budućnost državna politika.“
|
