Beograd, 10.12.2021.

Međunarodni dan ljudskih prava zateče građane Srbije u vremenu kada se borimo za pravo na zdravu vodu, čist vazduh, na uživanje u dedovini, na pravo javne reči a da te ne umlate motkama, čekićima, gađaju kamenicama, gaze bagerima i nazivaju stranim plaćenikom.

U toj situaciji neka druga prava, radnička i sindikalna samo na trenutak zaokupe pažnju javnosti, na mah, na kratak tren koji se često koristi za ostvarenje nekih ličnih ciljeva a ne da se radnici zaštite.

Današnja Srbija je zemlja nepravde, uzurpacije vlasti na svim nivoima, obespravljenja građana i radnika, zemlja u kojoj mediokriteti vrše vlast a mladi ljudi i ne samo mladi odlaze širom sveta, jer svuda je bolje nego u otadžbini.

U toj situaciji svaki govor o ljudskim pravima je licemeran i neproduktivan. Mali broj građana Srbije zna šta su to ljudska, radnička, sindikalna prava. I sve manji je broj onih koji će to znati i tome pridavati značaj.

Jedan narod, jedan vođa, jedna vera! Taj poklič odzvanja značajnim delom Srbije. I šta ona manjina koja se suprotstavlja tom pokliču može da uradi? Može, i te kako može! Moramo da postanemo većina, da to pokažemo i dokažemo na ulici, u Skupštini Republike Srbije, da prekinemo lanac obmana i laži.

Svet danas 10. decembra obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, a mi u Srbiji imamo li šta da obeležavamo? Imamo, nepravdu i poniženja i zadovoljstvo što nas bager iz Šapca još uvek nije pregazio.

„Zašto je 10.decembar Međunarodni dan ljudskih prava?“
pressek.rs