Петак, 12. фебруара 2021

     Регионалне разлике, разлике у величини компанија и јаз у улагањима отежавају и спречавају прелазак у дигитализовано друштво - како показују истраживања спроведена у име синдиката ИндустАлл Еуропе и докази прикупљени на регионалним радионицама.

     Индустријска стратегија ЕУ може бити ефикасна само ако се и државе чланице активирају, са јасном политичком визијом. Земље које тренутно не успеју да инвестирају у дигиталну трансформацију ризикују да своју индустрију и своје раднике оставе иза себе као историјску чињеницу.

     Налази истраживања представљени су током прва три вебинара у низу регионалних радионица * које су део пројекта који финансира ЕУ и анализира утицај дигитализације у нашим секторима. Опсег пројекта је проширен тако да укључује анализу тренутне кризе на дигиталној трансформацији наших сектора. Дигитализација индустрије у великој мери зависи од неколико кључних тачака које се морају узети у обзир приликом расправе о структурној подршци и запошљавању погодном за будућност. „Следећа генерација ЕУ“, план опоравка Европске уније, покушава да одговори на те изазове. Са 20% буџета предвиђеног за улагања у дигитализацију, јасно је препознатљива политичка воља за убрзавањем трансформације. Ипак, стварност показује да регионалне и економске неравнотеже коче улагања у дигиталну трансформацију. Због тога радници ризикују да остану без посла. Наше радионице су откриле да су дигитална улагања, посебно у оквиру плана опоравка, пресудно лакша за веће и мултинационалне компаније (МНЦ) него за мала и средња предузећа (МСП). Компаније које су у прошлости већ уложиле у дигиталну инфраструктуру боље су припремљене за изазове који су пред нама од оних у које су инвестиције заустављене. Секторске разлике такође су често проблем. Неким компанијама једноставно недостају финансијска средства да инвестирају у трансформацију свог пословног модела или чак да развију одговарајућу стратегију на томе. То додаје забрињавајућем тренду да неке државе чланице не дају приоритет дигитализацији. Многе земље нису укључиле експлицитна поглавља о дигитализацији индустрије у своје националне планове опоравка и отпорности (НРРП). Ово је пропуштена прилика и за индустрију и за раднике. Земље које тренутно не улажу у дигиталну трансформацију ризикују да своју индустрију и раднике оставе иза себе. Ефекти преливања из улагања у друге секторе неће бити довољни да спасу индустрију. Владе би стога требале да преиспитају своју стратегију и развију подстицаје за даља улагања у дигитализовану индустрију, уграђену у кохерентну националну индустријску политику у складу са водећим програмима Европске уније. Постоје, с друге стране, бројни извештаји компанија које новац из средстава за опоравак покушавају да усмере у пројекте који су већ планирани. Ово очигледно неће помоћи економији да се опорави. Штавише, радна снага је у многим земљама толико јефтина да компанијама једноставно недостају подстицаји да улажу у оптимизацију процеса и дигитализацију. Ово је кратковидно, јер ризикује будућност индустрије. Социјално партнерство и колективно преговарање су од суштинског значаја за решавање ових недостатака који ризикују будућност индустрије, а постоји јасна потреба за конвергенцијом зарада према горе. Земље којима недостаје политичка визија индустрије која је способна за будућност често су срж проблема. Индустријска стратегија ЕУ ће помоћи, али може бити ефикасна само ако се и државе чланице активирају. Наша истраживања и извештаји синдиката показали су да су земље са сопственом индустријском стратегијом напредније од других у трансформацији индустрије. Земље које заостају су често оне у којима се социјални партнери не могу на задовољавајући начин консултовати о будућности својих сектора и запошљавању у својим регионима. У већини случајева ово је појачано недостатком индустријске кохезије и визије за индустрију која одговара дигиталном добу, прихватањем и овладавањем дигиталним технологијама, са квалификованом радном снагом.

     Исабелле Бартхес, заменица генералног секретара индустриАлл Еуропе: „Понављамо позив националним владама да се консултују са социјалним партнерима у дизајнирању и примени националних планова опоравка и отпорности и да се усредсреде на дигиталну трансформацију индустрије. Земље које тренутно не успевају да инвестирају у дигиталну трансформацију ризикују да своју индустрију и своје раднике оставе без послова у будућности “. „Наши докази показују да радници, индустрија и влада морају деловати заједно како би постигли дигиталну трансформацију индустрије. Јасна политичка визија индустрије будућности потребна је како за раднике, тако и за регионе и индустрију “. * Регионалне радионице су организоване за европски југ (Француска, Италија, Шпанија, Португалија) и регије Средњег и Истока (Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска) у јануару 2021. године и за регион Западног центра (Аустрија, Чешка).

     Добар пример лоше праксе и понашања се може видети у понашању и изјавама највиших политичких представника Србије који у процесу дигитализације, јефтину радну снагу у Србији представлјају као нашу предност. Читав процес дигитализације у Србији се свео на изјаве председнице Владе које немају упориште у постигнутим резултатима везаним за дигитализацију. Већини грађана Србије дигитализација је непознаница а најближи појам за који они то везују је д,игитрон и слоган из народне приче „тамни вилајет“, „ко узме кајаће се, ко не узме кајаће се“.