Београд,  18. Март  2020

Пакет за хитне случајеве који је Комисија Европске уније представио 13. марта корак је у правом смеру. У складу с мерама које предузимају неке националне владе, од пресудног је значаја да ЕУ усвоји кровни план за ванредне ситуације. Овај план мора осигурати потребне санитарне залихе здравствених система ЕУ; гарантовати да државе чланице могу у потпуности искористити флексибилност државних потпора и оквира пакта за стабилност и раст за јачање економије; подржавају људе на чије су приходе и радна места утичу и подржавају компаније које имају утицаја. ЕУ мора дати одговор у размери ове глобалне претње!

Одговоре на ове изазове мора дати држава Србија која је повукла одређене потезе које за циљ имају успорење ширења пандемије и ефикасан одговор здравственог система у заштити и збрињавању оних који су погођени инфекцијом.

Индустријски синдикат Србије на основу ставова ИндустриАл Европе захтева од извршне власти да радници морају бити заштићени, а послодавци морају преузети одговорност према њима. Није сваки радник у могућности да ради код куће. Индустријски радници на производној линији не могу даљински радити и послодавци морају предузети  одговарајуће мере да их заштите. Ако то послодавци не учине, довешће их у опасност и то је неприхватљиво. Послодавци морају своје напоре усредсредити на превенцију, укључујући социјално дистанцирање на радном месту, прилагођавање радног времена како би се спречило раднике да путују током радног времена и сл. Социјални партнери на свим нивоима требало би да разговарају и договоре хитне мере заштите здравља радника на радном месту. Ако то не ураде послодавци,   државне власти  морају  хитно реаговати са конкретним обавезујућим решењима.

Државне власти би требале у потпуности да надокнаде плате радницима за које је потребно да пређу у карантин и немају могућност рада од куће. Јавне власти такође морају да обезбеде плате радницима који су  по било ком основу запослени. Велика присутност несигурног посла током претходних деценија,  узроковала је да многи радници  немају право на плаћено боловање. Дакле, многи потенцијално изложени радници ће и даље радити уместо добровољне самоизолације. Не можемо прихватити да ће најугроженији радници ризиковати инфекцију радећи и допринети ширењу вируса, јер они остају изван оквира хитних мера.држава Србија  мора гарантовати да без обзира на облик рада, сваки радник има право на болничку накнаду од првог дана уз потпуну надокнаду за губитак прихода.

Неопходно је да у наредним недељама  фокус праћења и надгледања развијања Корона вируса буде усмерен на индустријски сектор и индустријске раднике који су радно ангажовани и који представљају потенцијално „бомбу“ у неконтролисаном ширењу Короне и трагичним последицама по  њих саме и грађане Србије.