Beograd, 22.12.2017.

Najava novog Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme-uznemirila je radnike i sindikate koji deluju u ovim fabrikama.

Glavna zamerka svih sindikata je neuključivanje sindikata i radnika u izradi Zakona, a kolege iz Saveza samostalnih sindikata Srbije(SSSS) koji deluju u odbrambenoj industriji insistiraju na neprivatizaciji Odbrambene industrije Srbije. Ovo nije prvi put da je SSSS protiv nekog Zakona ali nije mi poznato da su ikada u tome uspeli, nasuprot, bili su saučesnici u donošenju Zakona, nevešto glumeći nezadovoljstvo i neproduktivno protestujući.

Zakoni zaobilaze Socijalno-ekonomski savet a u njemu sedi ali bukvalno sedi i SSSS. Pojedinci iz SSSS koriste priliku da zapljunu druge sindikate koristeći populističke metode. Tako se desilo da su kolege iz Samostalnog sindikata Prvi partizan Užice delili letak zaposlenima sa informacijom da je predsednik Industrijskog sindikata Srbije (ISS) Dragan Matić za privatizaciju Odbrambene industrije Srbije.

To su izvukli iz teksta „Kome pada u ruke srpska vojna industrija“ objavljenom na „Sputniku“.

Da bi svima bilo jasno šta je predsednik ISS Dragan Matić rekao prenosimo kompletan tekst, pa neka svako zaključi ko je populista u ovoj priči.

АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Сенка Милош

Оружарски синдикати заједнички су осудили начин на који Министарство одбране у скупштинску процедуру уводи нови Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме који ће одредити будућност једне од најпрофитабилнијих грана индустрије у нашој земљи.

Синдикати фабрика „Застава оружје“, „Прва искре“, „Крушик“, „Милан Благојевић“ и „Слобода“ негодују јер је нацрт закона 13. децембра дат на увид искључиво пословодствима фирми. Закон између осталог предвиђа да се домаћим инвеститорима омогући куповина капитала војних фабрика. Синдикати сматрају да се тако отварају мала врата за улазак сумњивог капитала у те фабрике, а оне су, поред тога што доносе завидан профит, од стратешког значаја за безбедност земље.

У Савезу самосталних синдиката Србије тврде да приватизације није неопходна, пре свега зато што су у нашим фабрикама наменске индустрије сви параметри позитивни, а имају и обезбеђен профит у наредних неколико година. Не треба заборавити да су те фабрике после НАТО бомбардовања поново саме себе изградиле, зашто би их сада приватизовали, каже за Спутњик Драган Јекић, председник Самосталног синдиката компаније „Слобода“ и потпредседник Самосталног синдиката металаца Србије задужен за наменску индустрију.

„Не видимо ниједан оправдан аргумент, ни разлог због чега би дошло до приватизације у нашим фабрикама, с обзиром да готово сва предузећа послују позитивно и значајно су повећала број радника. Остварују добит, што би то сад некоме предали? Тај неко ко би ушао са капиталом у наша предузећа буквално добија готове, савремене фабрике“, каже Јекић.

Он додаје да тај синдикат није у довољној мери био укључен у доношење Закона и да се историја понавља, јер раднике нико ништа није питао ни када је трансформисан друштвени капитал. Запослени су предали фабрике у руке државе 2002. године, без икакве накнаде у акцијама, јер су сматрали да је то позитивно решење, али сада виде да је могло да буде другачије.

У том синдикату имају још једну стрепњу, да ће продати капитал завршити у рукама странаца. То је још један од разлога зашто мислимо да смо недовољно укључени у овај процес, било је разговора са предлагачем, али код кључних одредница имали смо супротне ставове, каже Јекић.

„Ми смо тражили да максимално будемо укључени у доношење Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме којим се малтене стварају услови за страна улагања у наша предузећа. Чињеница је да ће држава, макар по садашњем предлогу Закона, задржати већински пакет акција и то донекле ствара сигурност код нас да то неће бити приватизација какав је била у неким другим деловима индустрије“, додаје Јекић.

С друге стране, у Индустријском синдикату Србије верују да нови Закон, не само да није лош, већ да би могао да буде спас за ову грану индустрије. Организација је члан глобалног европског индустријског синдиката, па су у прилици да овдашње прилике пореде са комшијским и светским. Контактирали смо колеге из одбрамбене индустрије у земљама окружења, које су у сличној ситуацији биле пре 20 година, каже Драган Матић, председник тог синдиката.

„Бугарска и румунска искуства говоре, где није дошло до приватизације, та предузећа су на крају банкротирала, пропала. Када се појаве купци, јако је важно да се инсистира да они који купују ту врсту производње буду из те бранше, јер се дешавало, а вероватно ће се десити и и код нас, да садашњи партнери, они који тренутно највише купују од нас, говорим о компанијама из одређених земаља, покажу интересовање и у одређеном проценту постану сувласници предузећа“, каже Матић.

Он истиче да се показало да је далеко најбоље да држава остане присутна по питању капитала у проценту који је најмање 50 одсто, али да је управљања најбоље препустити купцима, јер како тврди, кадрови који долазе са стране боље управљају и стварају нова тржишта. Такође је важно да знамо колико ће се од профита улагати у нове производе, технологију и образовање кадрова. Исте захтеве имали смо и за индустрију која је приватизована, али је пропала, подсећа Матић.

„Наменска индустрија је у приоритету интересовања великих држава и великих сила, али важно је знати да већина наших производа из те индустрије, 80 до 90 одсто одлази у земље које су под контролом НАТО-а. Према томе, они ако хоће нас да угасе, једноставно могу да промене добављача. Ако пет, шест месеци не извеземо ништа, можемо да закључамо фабрике“, каже Матић.

Он додаје да Индустријски синдикат Србије реално гледа на приватизацију, али је проблем у томе што су политичке структуре увек радиле наопако, па су пропали и највећи гиганти српске индустрије ИМТ, „21. Мај“ и многа друга предузећа.

Одбрамбена индустрија у деведесет одсто случајева је извозно оријентисана. У тој бранши сачувани су и кадрови, посредно или непосредно од ње живи 35.000 људи. Када су у питању машине и опрема њихов потенцијал је знатно изнад тренутног просека остатка српске индустрије.

Izvor: Sputnik