Петак, 22. септембар 2017

Када је дошло до проширења ЕУ, постојало је пресудно предвиђање да ће уједињена Европа служити као гарант за одржив раст и правичну дистрибуцију богатства, доносећи просперитет за све. Пошто су стопе раста биле веће у источној Европи него у западној Европи, било је за очекивати да се стандарди живота брзо ускладе једни са другима.

Више није прихватљиво да радници у истој компанији или сектору који раде на истом послу који имају сличан ниво образовања и вјештина и који раде на сличним нивоима продуктивности, а који се налазе у различитим државама чланицама, примају различите плате.

Нажалост, то се није догодило. Проширење је створило победу за компаније, посебно мултинационалне, али не и за раднике. Радници у земљама источне Европе и даље добијају ниже плате од оних у другим европским земљама. На пример:

Иако је продуктивност словачког радника 73% данског радника, плата словачког радника представља само 24% плате једног данског радника.

Продуктивност једног мађарског радника је 66% италијанског радника, а плате мађарског радника представљају само 27% од броја италијанског радника.

Продуктивност чешког радника је 79% просечне продуктивности рада у 28 држава чланица, али плата чешког радника представља само 40% просјечне плате у ЕУ.

Обраћајући се радничком расправи у Братислави у четвртак, 21. септембра 2017. године, Луц Триангле, генерални секретар за индустрију у Европи, рекао је: "Више није прихватљиво да радници у истој компанији или сектору, раде исти посао, имају сличан ниво образовања и вештина , а обављају на сличним нивоима продуктивности, али сједиште у различитим државама чланицама, примају различите зараде ". Он је наставио изјављивањем да је рјешавање разлика у платама између источних и западних дијелова Европе "питање приоритета за индустрију Еуропе. На нашем Конгресу за 2016. у Мадриду смо се определили да се боримо за једнаку плату за једнак рад широм Европе ".

ИндустриАлл Еуропе признаје да се то неће остварити преко ноћи, већ ће вјероватно бити дуготрајан процес који захтијева политичку одлучност од европских и националних политичара, као и од синдиката, с потенцијалом да се задовољи снажним отпором према послодавцима, страна.

За индустрију Европа, кључни приоритет лежи у одбрани и даљњем развоју колективног преговарања у Источној Европи. Од почетка поновног уједињења Европе, индустрија Европе се обавезала да подржи консолидацију колективног преговарања и јачање социјалног дијалога у новим државама чланицама. Међутим, потребно је више учинити да подржи колективно преговарање у мултинационалним компанијама (МНК) у источној Европи кроз организовање у компанијама у којима синдикати нису присутни. ИндустриАлл Еуропе тренутно ради на новом пројекту посвећеној изградњи снажнијег синдиката кроз транснационалну сарадњу у 50 мултинационалних компанија .

Друго, колективне преговарачке структуре морају бити ојачане тамо где постоје и изграђене тамо где не раде или гдје су уништене. Подршка колективних преговора у подружницама МНК-а је важна, али не и довољна. Да би се осигурала равноправнија расподела прихода и већи ниво плата за све, потребно је успоставити ефикасне колективне уговоре. Плате постављене на нивоу сектора су најбољи и најефикаснији начин за враћање нивоа плата.

Коначно, требају нам минималне плате које гарантују пристојан живот. Не можемо више прихватити минималне зараде које представљају 25% националне просечне зараде. Државе чланице у централној и источној Европи морају преузети одговорност и почети ценити квалитет своје радне снаге као кључни елемент у својој конкурентности и престати прегледати "јефтину цену рада" као једину конкурентску предност.

Не постоји чаробни штапић који би се уклонио разлике у платама између источне и западне Европе. Могући одговори и проблеми су многобројни и морамо се истовремено бавити свим њима. Али једно је сигурно: завршетак европских интеграција ће такође произићи из приближавања конвергенције надница у ЕУ.

Док Србија не дође у позицију пуноправне чланице ЕУ (Бог зна када) Индустријски синдикат Србије захтева од политичке елите Србије да спроведе хитне мере прерасподеле беде у којој радници Србије живе.

На самом смо дну показатеља о квалитету живота, примањима, расту БДП и личном осећају са којим грађани и радници живе. Беда смо како не памтимо. Е то је права слика живота у Србији. За бољу слику Србије од ове коју ИСС види неопходно је имати тв апарат и укључити режимске медије. То што ћете видети на тв личи на некадашњу рекламу за један срамотан производ који се стављао на главу корисника а рекламни слоган гласи „Изгледа шашаво али мени помаже! Овај слоган сходно актуелној ситуацији и коришћењу тв апарата ( стављају се испред главе корисника) треба да гласи „Изгледа шашаву али режиму помаже“.