Tanjug | 10. 09. 2017

Kada je kineski predsednik Si Đinping u Smederevu, prošle godine, proglasio da je Srbija centar njene infrastrukturne inicijative "Jedan pojas, jedan put", time je otvoreno objavio da je Kina "otvorila prodavnicu" na južnom krilu Evrope, što je može dovesti na put sudara sa projektima Evropske unije u regionu, piše "Njujork tajms".

List ocenjuje da kineska strategija, takođe, koristi problematične odnose EU sa zemljama Zapadnog Balkana koje žele da se joj se priključe, i ukazuje da - pošto se SAD povlače sa svetske scene - Kina želi da proširi svoj uticaj pravo u srce Evrope.

U tekstu se dodaje da Kinezi donose više radnih mesta, poboljšavaju životni standard i podižu privredni rast zemlje, dok je Srbija, otvaranjem svoje ekonomije prema Kini, "cementirala podršku Pekinga pred pritiscima EU da prizna nezavisnost Kosova".

List tvrdi da neki u Kini dovode u pitanje ekonomsku opravdanost kineskog investicionog buma, dok drugi, van Kine, strahuju da bi kineske ambicije mogle u regionu održati na vlasti autoritarne lidere, a te države ostaviti u dugovima i sa ekološki manjkavim projektima.

Međutim, Sijeve reči spasle su 5.200 radnih mesta u Smederevu, gradu sa 100.000 stanovnika, konstatuje se u tekstu.

Kineske ambicije na Balkanu stvorile su uslove za potencijalni sukob sa planovima EU, a zemlje kao što je Srbija su se našle u sredini, piše "Njujork tajms".

Bezbednosni standardi pali, održavanje na minimumu

List prenosi izjavu Milete Grujaničića, sindikalnog lidera koji kaže da se navikao na način rada dok je Železara bila u vlasništvu Amerikanaca, koje naziva "aristokratijom industrijskog sveta".

On, međutim, kaže da su novi vlasnici održali obećanje o održavanju radnih mesta, ali da su bezbednosni standardi pali, održavanje je na minimumu, prava zaposlenih su erodirana.

"Njujork tajms" dodaje da je ambiciozni predsednik Srbije Aleksandar Vučić izabran sa proklamovanim ciljem da zemlju približi Zapadu i da je transformiše u atraktivnu destinaciju za strane investicije, nakon godina sankcija.

EU je i dalje najjača sila u regionu i njeni projekti napreduju, ali stil Brisela i Pekinga ne može biti različitiji, ukazuje se u tekstu i podseća na evropske planove za infrastrukturno povezivanje u okviru tzv. Berlinskog procesa, kao i na regionalni samit u Trstu.

Ali, balkanske države se žale na dugotrajne evropske birokratske procedure da bi se dobio novac iz fondova u Briselu.

U slučaju Srbije, Brisel je odredio niz pravnih, političkih i ekonomskih promena pre nego što bi se zemlja priključila EU.

"Njujork tajms" u tekstu pominje i Rusiju, za koju kaže da, kako bi držala Srbiju što je moguće dalje od Zapada, obećava oružje i energiju po nižim cenama.

Srbija privlačna zbog subvencija, niskih ekoloških standarda

Sada se pojavljuje Kina, relativni novalija u turbulentnom regionu Balkana, nudeći gotovinu uz, kako izgleda, samo nekoliko, ali značajnih, uslova.

Za Kineze je Srbija privlačna zbog visokih državnih subvencija, nižih ekoloških standarda i manjeg pritiska za transparentnost u poslovanju. Srbija, međutim, mora da prihvati kineski model razvoja pod vođstvom države, tvrdi se u tekstu.

"Njujork tajms" piše i da bi Srbija mogla da se nađe u dugovima, jer je većina kineskih investicija u vidu zajma, tipično na 20 do 30 godina, sa 2 do 2,5 odsto kamate.

Kina ulaže novac i u susede Srbije, izazivajući strahovanja da njena darežljivost nije vezana samo za biznis, dodaje list.

"Njujork tajms" piše i da ministarka građevine Zorana Mihajlović to otvoreno i kaže, ukazujući da Peking brani srpske interese u svetu, i hvali Kinu što ne priznaje ilegalno proglašenu nezavisnost Kosova.

Izvor: BLIC