Smederevska Palanka

Ekspresna poseta AV štrajkačima GOŠA FŠV je rezultirala, zatvorenim sastankom sa istim i obećanjem da će on AV isplatiti radnicima 60.000 dinara socijalne pomoći. Ova isplata je rezultat štrajka i tragičnog stradanja jednog radnika GOŠA FŠV.

Ono što javnost ne zna je da je u 2016. godini takođe došlo do vešanja jednog radnikau GOŠA FŠV ali je to nevažno jer se desilo u vreme potpune stabilnosti vlade. Postavlja se pitanje, OTKUD AV u GOŠI?

Tačno je da su ga štrajkači pozvali ali se malo zna o pravoj pozadini njegovog dolaska. Dan pre dolaska u GOŠU, AV je imao razgovor sa generalnim sekretarom Evropske konfederacije sindikata Lukom Vinsentinijem, koji je učestvovao na Međunarodnoj konferenciji u Beogradu. Tom sastanku su prisustvovali i predstavnici Saveza sindikata Srbije (SSSS) predvođeni Ljubisavom Orbovićem ali i predstavnicima UGS“Nezavisnost“. Rezultati sastanka se različito ocenjuju. Dok je predsednik UGS“Nezavisnost“ prof. dr Zoran Stojiljković vrlo suzdržano govori o domenima razgovora a što stoji i na sajtu UGS“Nezavisnost“.

„Reprezentativni sindikati u Srbiji, nEzavisnost posebno, godinama unazad konstatuju da je socijalni dijalog marginalizovan a da su neke od brojnih posledica donošenja novog Zakona o radu sve veća obespravljenost zaposlenih i rastuće nejednakosti. Skup o socijalnom dijalogu i boravak generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata Luke Vinsentinija u Beogradu, bila su prilika da se u razgovoru sa premijerom Vučićem pokrenu brojna pitanja poput blokade kolektivnog pregovaranja u privatnom sektoru i teškog položaja zaposlenih i pritisaka na sindikalne aktivise u firmama čiji su vlasnici strane korporacije. Tražili smo i da se u okviru institucija kroz socijalni dijalog pokrenu ključna pitanja stabilnog privrednog razvoja koji bi bio praćen rastom zarada i smanjivanjem nejednakosti koje su dvostruko veće od onih u EU. Ponovljen je i predlog da se pristupi izradi socijalnog pakta o razvoju, pristojnom radu i zapošljavanju koji bi obavezivao i činio odgovornim sve njegove potpisnike i sprečio dubioze nastale u prethodnim decenijama. Konstatovani su početni pozitivni privredni rezultati ali da je i dug put do pristojnog rada i života.

Očito da se realan život zaposlenih i građana Srbije, kao uostalom i ocene sindikata o stanju socijalnog dijaloga u Srbiji ne poklapaju sa njihovom retuširanom i ulepšanom slikom datom u saopštenju Vlade „o susretu Vučića sa predstavnicima sindikata. Loša beskonačnost življenja u paralelnim svetovima kao da se nastavlja.“

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović izjavljuje „Da je zadovoljan sastankom koji je imao sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem i da je premijer pokazao spremnost da Vlada Srbije u svim oblicima izađe u susret i da pomogne da se prevaziđu problemi koji muče radnike u Srbiji i da to otvara vrata Srbije na njenom putu ka EU. Orbović je dodao da je današnji sastanak bio skup koji nije nudio konkretna rešenja, naglašavajući da sad predstoje razgovori na Socijalno-ekonomskom savetu, u kolegijumu SES-a i tripartitni sastanci, na kojima će se razgovarati o pokrenutim temama.“ „Sastanak je bio vrlo korektan i daje prostora za dalju kvalitetniju priču u kojoj je pitanje minimalne zarade za koju se očekuje da u narednom periodu bude ponovo povećana“ rekao je Orbović. Na sastanku se spomenula i GOŠA FŠV a AV je izjavio da razume radnike GOŠE ali se zahvalio i Ljubisavu Orboviću što je imao razumevanje za teške poteze koje je činila vlast, kako bi imali zdravu državu da nekad od nje (Orbović) može da traži pare.

Kolega Vinsentini je nakon toga izjavio TANJUG-u da „Što se tiče pristupanja EU, kako bi Srbija što brže napredovala na tom putu potrebno je da se određeni problemi eliminišu, pre svega da Vlada utiče na poboljšanje socijalnog dijaloga u smislu da multinacionalne kompanije koje se nalaze u Srbiji poštuju prava radnika, socijalna prava, sindikalna prava što bi značilo da nema izbegavanja uplate poreza, da doprinosi moraju biti plaćeni, odnosno da u državi motra da postoji vladavina prava kako bi država što više napredovala na putu ka EU.“ ,e nakon toga AV odjuri u GOŠU i na zatvorenom sastanku za javnost sa radnicima GOŠE razgovara a onda široke ruke obeća socijalnu pomoć.

Socijalnu pomoć nudi radnicima kojima se duguje na desetine plata, radnicima koji godinama nemaju zdravstvene knjižice i višegodišnji nepovezan radni staž.

I sada će on AV sve to da ispravi. A šta je sa institucijama? Kako je moguće da Ministarstvo rada, poreski organi nisu reagovali na apele radnika, pa radnici moraju da se vešaju, ne bi li oni preživeli dobili socijalnu pomoć.

E, zato su ti AV građani i sindikati na ulicama Srbije. Niko nema pravo da u Srbiji bude gospodar života i smrti njenih građana i radnika.

Pre AV to je pokušao Milošević, narod ga je uhvatio i izbornoj krađi, završio je kao ratni zločinac a sahranjen je u dvorištu porodične kuće kao kanarinac. Ne kao ubijeni premijer dr. Zoran Đinđić u Aleji Velikana.

Za očekivati je da će nakon ovoga AV primeniti isti aršin i za hiljade radnika kojima ne privatna već društvena i državna preduzeća duguju milione dinara, jer navodno on takvu pomoć ne može da daje radnicima u privatnim firmama (radnici GOŠE su izuzetak).

Zašto te plate, zdravstvene knjižice, povezan radni staž nisu naplatile institucije od slovačkog vlasnika GOŠE. Čemu nam služe ministarstva, Poreska uprava i inspekcije? Na kraju treba ukazati na sramnu izjavu AV koju je izrekao radnicima GOŠE: „Zahvaljujem se na korektnosti u toku štrajka, što niste politički zloupotrebili štrajk u toku izbora.“

Trebalo je da nastavi, da njemu to ne smeta, pa je on te iste korektne radnike politički zloupotrebio sada kao socijalne slučajeve.

„Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane, Slobodane“ pevali su oni čija su deca danas na ulicama Srbije sa vrlo sličnim sloganima.