Brisel, 03.03.2017.

Napredak Srbije u pretpristupnim pregovorima je potvrđen i otvaranjem Poglavlja 20-Preduzetništvo i industrijske politike.

Što se tiče Vlade Republike Srbije(VRS) po pitanju Poglavlja 20 nešto se uradilo kada su MSP u pitanju izradom Strategije za podršku MSP, preduzetništvu i konkurentnosti za 2015-2020. Sada to izgleda kao smišljena kampanja VRS i premijera Vučića kad je u pitanju „obmanjivanje EU“. Kada govorimo o drugom delu Poglavlja 20, industrijskim politikama tu dolazimo do situacije u kojoj se u Srbiji koriste pojmovi deindustrijalizacije, reindustrijalizacije i propasti srpske industrije. Da bi se Poglavlje 20 uspešno i zatvorilo neophodno je krenuti u sprovođenje industrijske strategije koju Srbija nema ili možda ima ako računamo postojanje “Politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011-2020” koja se ne sprovodi a mnogi zaduženi za njeno sprovođenje verovatno i ne znaju da ona postoji.

Takođe, postoji još jedan dokument “Nacrt Strategije reindustrijalizacije Srbije” koju je autorizovala Radna grupa za reindustrijalizaciju Nacionalnog saveta za privredni oporavak koja trenutno ne postoji.

U želji da doprinese razvoju industrije, Industrijski sindikat Srbije je u više navrata Vladi Republike Srbije dostavljao svoja viđenja i predloge budućnosti industrije Srbije kroz “Strategiju industrijskog razvoja” ali strukture vlasti su ostale gluve na naša upozorenja I predloge. Proceas oživljavanja srpske industrije će biti dug, pun izazova u novom ekonomskom I političkom ambijentu.

Svrha postojanja industrijske politike je utvrđivanje strateškog okvira i prioriteta razvoja industrije, koji treba da doprinesu ukupnom ekonomskom rastu, povećanju zaposlenosti kroz otvaranje održivih produktivnih radnih mesta, ubrzanom razvoju regiona, uvažavajući postojeće stanje u industriji, prirodne, ljudske i finansijske uslove. Neophodno je da privrednici preko jasnih i preciznih strategija I planova dobiju viđenja događanja i smernica u industriji Srbije.

Ako hoćemo stabilnu, uspešnu, nezavisnu i snažnu Srbiju moramo imati snažne industriju, koja će u BDP učestvovati sa 30% I više procenata.

Danas industrija “puni” budžet sa skromnih 15%. Koliko je industrija važna govore i podaci o najvećim srpskim izvoznicima: Fiat Srbija, Tigar, Hesteel Srbija, Filip Moris, NIS, HIP Petrohemija, MK Grupa, Gorenje, Tetra Pak, Jura, Viktoria Grupa, Hemofarm, Leoni, Robert Boš, Jugoimport SDPR.

Procena izvoza ovih industrijskih postrojenja ide i do preko 3 milijarde evra godišnje. Kada VRS govori o povećanju BDP ona često ukazuje da jedan Fiat Srbija ili Hesteel Srbija dobrim poslovanjem I izvozom utiču na BDP sa dva tri procenta.

Zamislite samo koliko smo procenata izgubili gašenjem PPT, FAP-a, IMT, PDM, FVK i stotine drugih preduzeća koja tavore u tami stečajeva.

Industrijski sindikat Srbije je sa pažnjom pratio prošlogodišnji “Srpski Davos” forum na Kopaoniku. Razlog je bila tema tog foruma “Nova vizija industrijalizacije privrede I modernizacije društva”.

U radu foruma je učestvovalo više od 600 učesnika – političara, biznismena, bankara, diplomata, ekonomskih eksperata i stručnjaka. Premijer Vučić je imao izlaganje na temu Strategijska pozicija Srbije i perspective oporavka privrede”. A šta je rezultat toga? Stotine propalih preduzeća u Srbiji, preko 25.000 radnika, mahom iz industrije ostalo bez posla, investitori kojima mi plaćamo otvaranje radnih mesta. Sve ovo naspram jedne prodaje Železare Smederevo. Ovogodišnji “Srpski Davos” će se baviti “Programom reformi za Srbiju: Šta se može naučiti iz prošlosti i rešenja za budućnost. Odgovore treba da dobijemo od onih koji su saučesnici u raspadu srpske industrije, sledbenike partijskih ideologija, bez stručnosti i odgovornosti. Račune Srpskog Davosa će nanovo platiti radnici i građani Srbije.

Postavlja se samo pitanje: Dokle bre tako?