O Agencijskom zapošljavanju, zakonskim okvirima, Predlogu Zakona o Agencijama, praksi govori Jovan Stojanović, direktor Agencije „In Job International“.
Agencijsko zapošljavanje
• Postojanje i rad Agencija za zapošljavanje je jedno od aktuelnih društvenih pitanja o kome se puno priča među sindikatima, poslodavačkim udruženjima i vlasti. Gospodine Stojanoviću, kakav je vaš odnos prema tom pitanju, kao osnivača i vlasnika „In Job“ International agencije za zapošljavanje?
Trenutno se agencije za zapošljavanje osnivaju na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Tim zakonom je u nadležnost ovim agencijama dato:
1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja;
2. posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu;
3. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere;
4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom.
Znači, zakon ne uređuje pitanje zapošljavanja u agenciji radi ustupanja zaposlenih poslodavcima korisnicima, a pretpostavljam da je to pitanje koje vas najviše interesuje.
InJob je agencija koja se trenutno bavi isključivo posredovanjem u zapošljavanju, što Zakon o zapošljavanju i propisuje. Ne bavimo se zapošljavanjem radi ustupanja zaposlenih poslodavcima korisnicima, ali dosta agencija se bavi i tim aktivnostima i to nije naša već svetska praksa, ne odskora već dugi niz godina. To omogućava i konvencija MOR koju je Srbija ratifikovala, a detaljno uređiju i direktive Evropske unije. Očekujemo da će to pitanje uskoro biti uređeno i našim zakonom, način koji obezbeđuje očuvanje tržišta rada, bez uvođenja alternativnih metoda zasnovanih na umanjivanju prava zaposlenih i nelojalnoj konkurencije. Znači, mislim da je to način zapošljavanja koji već uveliko postoji i u svetu i kod nas i da ga treba zakonski urediti, što pre.
• Da li je agencijsko zapošljavanje u zakonskim okvirima?
Iz prethodnog odgovora proizilazi da ovaj vid zapošljavanja trenutno nije uređen zakonom. To samo po sebi ne znači da je nezakonito, ali pravi put je – da se donese zakon i da zasigurno bude zakonito.
• Vi ste jedan od osnivača Udruženja Agencija za zapošljavanje „ZIP“, šta vas je podstaklo da to uradite?
Razlog je – upravo da utičemo na uređivanje pitanja zapošljavanja radi ustupanja zaposlenih na način kako to predviđa međunarodna radno-pravna regulativa i regulativa u zemljama koje imaju dugogodišnje iskustvo u toj oblasti. Takođe, cilj nam je da ta regulativa ne bude na štetu malih agencija i da ne dovede do njihovog gašanja bez dobijanja šanse da se kvalitetnim radom izbore za mesto na tržiđtu. Ako se ona bude zasnivala samo na finansijskoj moći – male agencije nemaju izgleda da opstanu, a par velikih će tada imati monopol i nametati svoje uslove.
• Izradili ste Predlog Zakona o Agencijskom zapošljavanju. Po čemu je on različit od predloga Ministarstva rada?
Videli smo više verzija materijala pripremanih u radnoj grupi koju je formiralo Ministarsto rada (u koju nije uključen niko iz udrućenja agencija). Iz faze u fazu ti radni materijali se popravlja i kompletira. Mi smo samo pokušali da u kraćem roku kreiramo sveobuhvatan tekst koji obrađuje sva pitanja za koja smatramo da bi zakon trebao da sdrži. Mislim da smo u tome uspeli i da taj naš materijal može koristiti radnoj grupi Ministarstva da pripremi što bolji nacrt zakona.
• Uveli ste neke novine u pripremi onih koji svoju budućnost vide u zemljama EU. Možete li to detaljnije izložiti?
Mi se bavimo posredovanjem u zapošljavanju radnika iz Srbije u Nemačkoj. Za rad u Nemačkoj na poslovima za koje mi posredujemo neophodan je određeni nivo znanja nemačkog jezika. Većina kandidata nema taj nivo znanja i mi smo preuzeli na sebe da vršimo obuku do dobijanja potrebnog, priznatog sertifikata. Obuku vršimo po znatno nižim cenama od tržišnih, a sada smo otpočeli i sa stipendiranjem kandidata koje se ogleda u snošenju celokupnih troškova ili polovine troškova učenja nemačkog.
• Kako vidite budućnost Agencijskog zapošljavanja u Srbiji?
To je nešto što već postoji i što će sve više dobijati na značaju. Takav je trend u svetu, a onda to ne može zaobići ni nas. Zato treba što kvalitetnije urediti zakonodavni ambijent i obezbediti poštovanje donetih propisa. Agencijsko zapošljavanje ne mora biti ništa loše ako ga mi, pogrešnim shvatanjem, propisima i ponašanjem, ne učinimo lošim. Ono ne sme biti način izbergavanja opšte rano-pravne regulative koja se primenjuje u Zemlji već njene dosledne primene kroz specifičan oblik zapošljavanja i ustupanja zaposlenih.
|
