10. decembar, Međunarodni Dan ljudskih prava u Srbiji od 2013. godine ima još jedno značenje.

10. decembar 2013. godine u Beogradu je održan radnički i građanski Protest „Radnik nije rob“, u organizaciji „Srpskog sindikalnog fronta“.Preko 10.000 radnika i građana, članova Konfederacije slobodnih sindikata, Industrijskog sindikata Srbije, Udruženih sindikata Srbije Sloga i Ujedinjenih sindikata Srbije su protestovali protiv tadašnjih predloga Zakona o radu i zakona o štrajku.

Ovo okupljanje je jedno od najmnogoljudnijih okupljanja u proteklih nekoliko decenija a rezultiralo je stopiranjem Zakona o radu i Zakona o štrajku.

Još značajnije je da su to uradili sindikati zajedničkim snagama, solidarno, bez tuče oko liderskih pozicija, sujeta i starih sindikalnih animoziteta i rana.

Danas je taj događaj skoro zaboravljen i od samih organizatora i učesnika, ali je Protest „Radnik nije rob“ rezultirao integracijom dva sindikata koji su činili „Srpski sindikalni front“.

Industrijski sindikat Srbije je pristupio Konfederaciji slobodnih sindikata i time dobru saradnju i iskustvo zajedničke borbe krunisao sindikalnim savezom.

Da nije bilo SSF, ne bi bilo ni našeg saveza.

Druga važna stvar proistekla iz SSF je slogan „Radnik nije rob“ koji koristi sindikat „Sloga“ u promovisanju svog predsednika kao kandidata za predsedničke izbore u Srbiji.

Sindikati članice SSF su u protekle tri godine napravili značajne iskorake u zaštiti radnika Srbije, svako je pojedinačno jači nego 2013. godine.

Vlada Republike Srbije najavljuje ozbiljne izmene Zakona o štrajku koji je u završnoj fazi, Zakon o radu će sadržavati restriktivnije odrednice od postojećih.

Da li će to biti stari – novi povod, da se ponovo okupimo oko SSF?

SSF treba dati novu mogućnost i formu. Može li to sindikalna Srbija da uradi?