Novi Sad, 19.11.2016.

Britanski „Delfi Pakard“ je ugostio premijera Aleksandra Vučića u Novom Sadu, i tom prilikom je najavljeno da će pored 1.400 već angažovanih radnika „Delfi Pakard“ nastaviti sa zapošljavanjem. To je dobra informacija za svakog normalnog i dobronamernog građanina Srbije ali se onda postavlja pitanje šta to tera Vučića da od jedne dobre vesti stvara priču nalik onoj narodnoj „od komarca magarca“.

Tokom obilaska ovog pogona Vučić nije mogao da da odgovor koliko je država Srbija dala za ovu vrednu i željenu investiciju, rekao je „mnogo“ i da je to deo Strategije Vlade Republike Srbije u privlačenju stranih investicija. Nije rekao da je tu Strategiju u srpsku praksu uveo Mlađan Dinkić i da je zbog toga od tadašnjih članova SRS (Nikolića, Vučića) popio kritike, koje su išle do kriminala. Danas to više nije kriminal već strategija.

Ničim izazvan premijer je podvukao da se na taj način privlače strani investitori koji traže jeftinu radnu snagu. Ja sam mislio da oni dolaze zbog kvalitetne radne snage, koju uz blagoslov države plaćaju minimalno. U tim fabrikama nije dozvoljeno sindikalno organizovanje (to je takođe jedno od obećanja koje VRS daje investitorima) a radna mesta koja se otvaraju za zaposlene sa maksimum SSS ako ne računamo malobrojne rukovodeće strukture. Poslovi su mahom manuelni, nema tu neke visoke sofisticirane tehnologije o kojoj Vučić govori. Ali i to je bolje nego ništa. Samo nemoj da se to predstavljakao neko bog zna kakvo dostignuće.

Tamo gde nema sindikata nema ni Kolektivnog ugovora pa će Evropa kada za to dođe vreme reći da se ne poštuju pravila kao što to kažu Kinezima, pa onda udri po dampingu i blokadi proizvoda iz Srbije. Zato je kineski „Hesteel“ u Srbiji ispoštovao te zahteve pa imamo i slobodne, demokratske sindikate i Kolektivni ugovor. Da toga nema, nema ni srpskog čelika na tržišu EU. „Delfi Pakard“ je samo jedno od mnogih preduzeća koje radi auto-komponente, kablovske setove i opremu za auto-industriju i skoro 100 % delova za konačne proizvode uvoze van Srbije. U toj branši trenutno radi između 10.000-15.000 radnika sa mahom minimalnim primanjima pa je oporezivanje malo.

Vučićeva izjava da se od poreza i doprinosa tih radnika puni značajno budžet nije tačna. Poreska davanja na minimalne zarade su minimalna pa o značajnijem punjenju budžeta nema govora. „Od tih para isplaćujemo penzije (vidimo kako), pravimo puteve (to radimo od stranih kredita), gradimo fabrike (zatvoreno je preko 50 najvećih industrijskih postrojenja Srbije-IMT, FAP, Prva Petoletka, 21 oktobar. 21 maj, Goša, MIN, Želvozm PDM,..). Sam pogon „Delfi Pakard“ je na prostoru „Neobusa“ koji ne postoji. I kao da sve ovo nije bilo dovoljno premijer izjavljuje kako su mu svi govorili da od te fabrike neće biti ništa a samo je on verovao. Ko mu je to rekao? Ko to sme? Ali malo dramskog zapleta nije na odmet!

Za to Vučić kaže da Industrijalizacija Srbije. To kaže premijer čija Vlada nema Strategiju industrijskog razvoja, u trenutku dada Srbijom hara deindustrijalizacija. Sve što je Tito napravio, sada se zatvara a hoće da ga volimo kao Tita. „E malo morgen“ rekao bi Sloba. Neka premijer pogleda „Strategiju industrijskog razvoja Srbije koju je dostavio Industrijski sindikat Srbije. Tu ima rešenja za probleme sa kojima se susreće.

Na kraju postaviće se pitanje, što ja ovo sve pišem i za koga? Nije mi bila namera da nipodaštavam uspehe Vlade Republike Srbije i premijera Vučića, u ovim vremenima je teško učiniti nešto dobro. Ja samo želim da VRS i Vučića hvale građani, radnici, sindikati ako za to ima razloga. Vučićevo samohvalisanje ne doprinosi da bolje živimo, više radimo. Takvo hvalisanje je neproduktivno i nepristojno.

Svi pokazatelji govore da bez jake industrije, izvozno orijentisane koja u punjenju budžeta učestvuje sa 22-25 % ne možemo govoriti o razvoju, investiranju, otplati dugovanja, dobrih zarada u javnom sektoru i industrijskim radnicima sa zaradama većim od onih koje imaju budžetski korisnici. Dok se to ne dogodi, molim bez busanja u grudi i velike pompe.