Beograd, 05. oktobar 2016. Udruženje za zapošljavanje i posredovanje uz podršku Privredne komore Srbije organizovalo Okrugli sto – stručni skup o „Privremeno zapošljavanje ustupanjem zaposlenih poslodavcima korisnicima. „ Okruglom stolu je prisustvovalo više od 50 učesnika iz redova Ministarstva rada, Nacionalne službe zapošljavanja, eksperata, sindikata, agencija za zapošljavanje.  

Učesnicima je prezentovan rezultat rada, radne grupe Ministarstva rada koja radi na izradi Zakona o agencijskom zapošljavanju a koju sačinjavaju predstavnici Ministarstva rada, reprezentativnih sindikata (SSSS, KSS, UGS) i predstavnici velikih multinacionalnih Agencija za zapošljavanje.

Udruženje za zapošljavanje i posredovanje (ZIP) koje je i organizator okruglog stola je predstavilo svoje viđenje Zakona o ustupanju zaposlenih a koji je koncipiran na osnovu prakse u EU i Direktive 2008/ Evropskog parlamenta i Savet o radu preko preduzeća za privremeno zapošljavanje.

Na skupu je otvoreno niz značajnih pitanja koja moraju biti regulisana kroz budući zakon.

Regulisanje položaja agencije za ustupanje zaposlenih, kao i specifičnog odnosa agencija, ustupljenih zaposlenih i poslodavaca korisnika, pokreće nekoliko pitanja i dilema koja su razmatrana tokom rasprave:

1. Šta je cilj uvođenja ovakvog vida zapošljavanja? Koji su potencijalni benefiti a koje su opasnosti i šta ustupanje zaposlenih donosi poslodavcima a šta zaposlenima? Postoje li granice pri normiranju ustupanja zaposlenih, čime su one određene i gde se mogu postaviti? Načelo privremenosti ustupanja jedno je od osnovnih načela Direktive – da li postoji latentna ili realna opasnost da se ovaj vid fleksibilnog zapošljavanja pretvori u način izbegavanja trenutno dominantnog vida zapošljavanja na neodređeno vreme.

2. Prepoznavanje agencija kao poslodavca koji zapošljava da bi ustupao, a poslodavca korisnika kao lice koja preuzima zaposlenog da bi radio pod njegovim rukovođenjem i nadzorom. Ovde se radi o specifičnostima koje treba razumeti i prihvatiti, ali i obezbediti poseban režim normiranja u skladu sa prirodom odnosa između agencije, poslodavca korisnika i ustupljenog zaposlenog.

3. Specifičnosti radnog odnosa sa agencijom za ustupanje zaposlenih – radni odnos na neodređeno i određeno vreme. Sigurnost radnog odnosa i osiguranje od gubitka posla – koja su prava garantovana zaposlenom, ko snosi teret davanja zaposlenom u pojedinim karakterističnim situacijama. Da li postoji samo korelacija sa radnim odnosom na određeno vreme kako je regulisan Zakonom o radu, ili se radi o identičnim institutima radnog prava?

4. Odgovornosti poslodavca korisnika i agencije za bezbednost i zdravlje na radu ustupljenih zaposlenih – ko se u slučaju povrede brine o „povrednoj listi“? Ko se legitimiše kao odgovorno lice za bezbedan rad ustupljenog zaposlenog, uključujući i obuku zaposlenog pre početka i u toku rada kod poslodavca korisnika? Da li bi trebalo dozvoliti rad ustupljenih zaposlenih na poslovima sa povećanim rizikom? Ako bi trebalo, postavljaju se pitanja potrebnih zdravstvenih uslova, akta o proceni rizika, dostupnost ovih podataka agenciji, organizovanja i plaćanja za prethodni i periodične zdravstvene preglede.

5. Princip jednakog tretmana još jedan je od osnovnih principa regulisanja u Direktivi – ustupljeni zaposleni angažuje se pod istim uslovima rada kao drugi zaposleni kod poslodavca korisnika (takozvani „uporedni zaposleni“). Da li se sva prava mogu ostvarivati na ovaj način? Implementacija principa jednakog tretmana u odnosu na individualna i kolektivna prava zaposlenih.

6. Naknada agenciji za obavljene usluge poslodavcu korisniku – da li prepustiti određivanje naknade ugovornim stranama, ili odrediti zakonski minimum? Da li se zakonom uređuje minimum aktivnosti koje agencija mora da sprovede, ili će i to biti predmet ugovaranja? Način plaćanja različitih primanja ustupljenom zaposlenom – zarada, naknada zarade, druga primanja.

7. Naknada štete koju ustupljeni zaposleni učini poslodavcu korisniku ili trećem licu na radu ili u vezi sa radom – obaveze agencije, odgovornost poslodavca korisnika i njihovo regresno pravo prema zaposlenom. Kako primeniti opšte odredbe o naknadi štete iz Zakona o radu i Zakona o obligacionim odnosima na specifične situacije koje mogu nastati?

8. Uslovi za osnivanje agencija i dobijanje dozvole za rad – da li je potrebno postaviti polaganje depozita ili dobijanje bankarskih garancija kao uslov? Koje druge uslove agencija mora da ispuni i kako izgleda proces dobijanja i gubitka dozvole za rad?

Nakon i tokom izlaganja rezultata rada Radne grupe Ministarstva rada i Udruženja za zapošljavanje i posredovanje (ZIP) razvijena je diskusija koja doprinosi da se nosioci izrade Zakona o agencijama za zapošljavanje, jasnije odrede ka sadržini Zakona.

Agencije su neophodnost i potreba ali i „nužno zlo“ kako rekoše kolege iz SS Grada Kragujevca.

Za očekivati je da Zakon u narednim mesecima bude izložen javnoj raspravi a usvojen u toku 2017. godine. Što pre, to bolje!