Konferencija „Budućnost sindikalnog pokreta u Evropi“ održana u Beogradu u organizaciji Centra za razvoj sindikalizma (CRS) i podršku Fridrih Ebert Fondacije (FES). Reprezentativni sindikati bez konačnog odgovora na krizu sindikalizma u Srbiji.
BUDUĆNOST SINDIKALNOG POKRETA U EVROPI I SRBIJI
Beograd, 20.04.2016.
Decenijski zastoj u sindikalnom pokretu Evrope i Srbije pokrenuo je sindikate da iznalaze inovativne odgovore u situaciji jačanja neoliberalizma, svetske krize koja je najžešće udarila po radnicima.
Takva situacija je dovela do razočarenja radnika u sindikalni pokret i drastično smanjenje broja članova sindikata.
Centar za razvoj sindikalizma, podržan od FES je organizovao Konferenciju u Beogradu na temu „Budućnost sindikalnog pokreta u Evropi“ a reprezentativni srpski sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), UGS“Nezavisnost“ i Konfederacija slobodnih sindikata (KSS) kao i drugi prisutni sindikati (Industrijski sindikat Srbije, Ujedinjeni sindikati Srbije, Sindikat novinara Srbije) su kao učesnici Konferencije pokušali da daju svoj sud o budućnosti sindikata u Srbiji i neophodenim reformama koje sindikati moraju sprovesti ukoliko žele da imaju članstvo i društveni uticaj.
Uvodno predavanje je imao Richard Hyman, profesor sa Londonske škole za ekonomiju, koji je govorio o stanju sindikalnog pokreta u Evropi i inovativnim odgovorima sindikata na teška vremena u kojima se radnici i sindikati Evrope nalaze.
Okrenutost ka organizovanju mladih, žena, migranata, prekarnih radnika doprinosi boljoj vidljivosti sindikata i njegovom jačanju.
Izlaganja predstavnika SSSS Duška Vukovića i UGS“Nezavisnost“ Zorana Stojiljković su bila za peticu, po sadržaju i smernicama koje su izneli. Postavlja se pitanje, zašto to sve nisu primenili u svojim sindikatima i na svojim liderima.
Svako izlaganje Srećka Mihailovića iz CRS nas sindikate zabrine a ovo izlaganje je po sadržini bilo takvo da smo se postideli za ono što nismo i ono što jesmo uradili. Učešće u debati uzeli su i drugi učesnici a način izlaganja i pristup problemima učesnika Konferencije su ohrabrujući i ukazuju da sindikati pored evidentne zajedničke prošlosti moraju da grade i zajedničku budućnost. Format i dinamiku te budućnosti odrediće naši članovi i svest nas koji te sindikate vidimo.
Sindikalizam u Srbiji ima budućnost a ona je povezana sa značajnijom saradnjom srpskih sindikata kao reprezentativnih, tako i onih koji to nisu.
|