Brisel, 05.04.2016.

Nakon brojnih inicijativa raznih komisija i političkih partija u Evropskom parlamentu, Evropska komisija je pokrenula postupak odlučivanja, odobrenja pristupa Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji i davanja Kini statusa tržišne ekonomije.

Evropska komisija je 17. marta 2016. godine organizovala Konferenciju na temu prijema Kine u STO i time je zvanično otpočeo proces odlučivanja. Decembar 2016. godine je krajnji rok kada Kini treba biti saopšteno moguće članstvo u STO. Ovo osetljivo pitanje je u Briselu okupilo više od 300 učesnika Konferencije. U svom uvodnom obraćanju komesar EU Malmstrom je ukazao na različite opcije sa različiim, krajnjim mogućim rešenjima. Izbegavanje zahteva Kine za prijem u STO može dovesti do kineske „odmazde“ koja bi mogla da nanese puno štete EU. Dodeljivanje Kini statusa tržišne ekonomije je u suprotnosti sa praksom damping cena kineskih proizvoda koji dolaze na tržište EU.  

Pitanje Kine i njenog članstva u STO je pitanje opstanka evropske industrije. EU je postavila cilj uvećane industrijske proizvodnje do 2020. godine sa učešćem od 15-20% u BDP EU. To će biti nemoguće ostvariti ako Kina dobije status tržišne ekonomije.

Nakon što je Kina preuzela dominaciju u elektronici, telekomunikacijama, elektronskim komponentama, solarnim panelima, tekstilu i igračkama, postoji bojazan da će se to desiti i sa industrijom čelika, aluminijuma, cementa, keramike, stakla i papira. To bi bilo veoma opasno kao i davanje dominacije u ključnim elementima lanca snabdevanja na prostoru EU.

Ovo kinesko globalno pozicioniranje će u Americi dovesti do gubitka 600.000 radnih mesta. Da li je EU spremna da plati tako visoku cenu radi dobrobiti Kine?

Kineska politika i ponašanje u sferi klimatskih promena je suprotna od zalaganja EU. Kina je nova globalna ekonomska sila koja ima sopstvena pravila bez zasnivanja na tržišnoj ekonomiji i socijalnoj odgovornosti. Kina je do sada ratifilovala samo 4 od 8 osnovnih standarda Međunarodne organizacije rada. Ne postoji sloboda udruživanja, organizovanja, bez prava na kolektivno pregovaranje i bez prava na štrajk, dok prisilni rad postoji za studente i migrante.

Dobijanje statusa tržišne ekonomije bi Kinu trajno zaustavilo na putu do tržišno-socijalne privrede.

Ispred IndustriAll Evropa je govorio Gvido Nelissen ukazavši da će interne kineske cene ugroziti tržišta EU a najveći udar će biti na industrijski sektor. Kina nija tržišna ekonomija po standardima i kriterijumima EU a to donosi rizike kojima EU nije dorasla.

Ova globalna dešavanja možemo povezati i sa privatizacijom Železare Smederevo koja je kupljena od kineskog „HESTEEL“. U javnosti je bilo informacija da Kina preko Železare ulazi i na tržište EU. Premijer je nagoveštavao da se čeka odobrenje EU kako bi posao sa HBIS bio sklopljen. Sve to sada izgleda nevažno u odnosu na činjenicu da Kina ide putem članstva u STO a sve ostalo će biti neinteresantno.

Od tog trenutka mišljenje i stav EU će biti nebitan a Kina i HESTEEL su znali pre nego što je proces kupovine Železare smederevo i počeo.

Železara Smederevo sa kinezima otvara novo poglavlje rada, nadamo se boljem od poglavlja koje je Železara imala u vremenu US „STEEL Serbia.“ Mada im to neće biti lako.