Poražavajuća 2015. godina nas srpske sindikate je ostavila bez odgovora na sve nedaće kroz koje su naši članovi prošli a da srpski sindikati i mi njihovi lideri nismo ostvarli iskorake vredne spomena.

Ne treba da nas čude podaci da je procenat sindikalnog članstva pao ispod 20% a taj trend se nastavlja. Naši pojedinačni pokušaji da ukažemo da nisu svi sindikati i lideri isti su ostali neprimećeni, tačnije svi smo odgovorni za katastrofalno stanje u Srbiji.

Naše sindikalne podele, tačnije odbijanje pojedinih sindikalnih vođa da prihvate činjenice da u Srbiji postoji sindikalni pluralizam i da su oni zahvaljujući toj činjenici nastali i opstali, mora rezultirati njihovom spremnošću da solidarno i sindikalno nastupamo u godinama ispred nas.

Bilo bi dobro da prva godina te neophodne i željene saradnje bude 2016. godina. Ovo iznosim na osnovu najava političkih i ekonomskih događanja koja se očekuju u 2016. godini a ona neće rezultirati bilo kakvim pomacima ka boljem životu radnika i građana Srbije. Bolji život će i dalje biti deo kampanje vladajućeg režima koji naše živote stavlja u okvir onoga što se vidi u rialiti šou programima.

Da bi to sprečili i promenili moramo promeniti sebe, pojedinačno i trajno. Tako promenjeni možemo promeniti i sindikate koje vodimo a to će rezultirati uspostavljanjem kakve takve saradnje većine srpskih sindikata. Dok se to ne dogodi, neće biti pomaka ka poboljšanju situacije u kojoj se nalazimo a sa kojom kao sindikati nismo zadovoljni, ili možda jesmo?

U veri i nadi da će 2016. godina zahvaljujući nama biti bolja i ime Industrijskog sindikata Srbije, građanima, radnicima i članovima sindikata želim prosperitetnu i zdravu 2016. godinu.

Industrijski sindikat Srbije

Dragan Matić