Višegodišnja kriza u Evropskoj industriji čelika zahteva, hitne vanredne mere EU. Cene čelika izuzetno niske zbog uvoza iz Kine i globalnih viškova čelika. IndustriAll Evropa - Odbor za čelik zahteva fer uslove poslovanja i zaštite evropskog tržišta čelika od uvoza. Izveštaj o radu i zaključcima Odbora podneo je Mileta Gujaničić-predstavnik Industrijskog sindikata Srbije (ISS) u Odboru za čelik IndustriAll Evropa.
HITNE MERE EU ZA SEKTOR ČELIKA
Taranto- Italija 10.12.2015.
Odbor za čelik IndustriAll Evropa se sastao u Tarantu Italiji, razmatrajući sve težu situaciju u oblasti čelika. Predstavnik ISS u odboru za čelik IndustriAll Evropa Mileta Gujaničić iz Železare Smederevo je podneo Izveštaj o sadržini i zaključcima Odbora za čelik IndustriAll Evropa.
Odbor je zaključio da ova situacija zahteva posebne mere EU, te će se Odbor obratiti Evropskoj komisiji i zatražiti pomoć i aktivnosti u zaštiti evropskog čelika. Odbor je konstatovao da su cene evropskog i svetskog čelika na istorijskom minimumu, da je uvoz proizvoda od čelika iz Kine i drugih zemalja ugrozio evropsko tržište i proizvodnju čelika, da je tražnja za čelikom zbog cena okrenuta uvozu iz zemalja (Kina) koje imaju nepoštene poslovne običaje, neopterećenje cena zbog zagađenja i nekorišćenja zelenih tehnologija koje u Evropi važe, i potcenjene valute.
Od 2009. godine imamo bitno smanjenje kapaciteta evropskog čelika, favorizuje se uvoz, zbog nemogućnosti evropskih kompanija koje troše čelik ali zbog njihove konkurentnosti, cena evropskog čelika je visoka.
Krajem 2015. godine cene čelika su pale za 20% na evropskom tržištu a to dovodi u pitanje i održivost sektora čelika. Ova situacija je sve više dramatična s obzirom da je nakon sedam godina ekonomske krize koja je pogodila sektor čelika došlo do gubitka 80.000 radnih mesta u EU.
Preduzeća koja su prevazišla krizu rade sa smanjenim kapacitetima i brojem radnika a opterećenja kroz cenu energenata, taksi za životniu sredinu i klimatske politike su dodatni hendikep u trci da Evropska industrija čelika povrati konkurentnost na svetskom tržištu.
Konačno, teškoće u sektoru čelika su povezane sa politikama šednje u građevinarstvu, saobraćaju, infrastrukturi. Osim toga ako Kina, čiji su proizvodni viškovi duplo veći od evropskih, dobije status tržišne ekonomije, doći će do uzurpacije evropskog tržišta. Treba imati u vidu da je u 2015. godina kineski izvoz čelika prevazišao 110 miliona tona, te da je udvostručen u poslednje dve godine.
EU mora pod hitno uvesti zaštitne mere u skladu sa pravilima svetske trgovinske organizacije i voditi politiku prilagođenu potrebama investiranja u ovom sektoru.
Uprkos veoma restriktivnim pravilima državne pomoći, mnoge od članica EU su intervenisale i podržale ovu stratešku industriju, čija kontrola ostaje od ključnog značaja za celokupan niz prerađivačke industrije koja uključuje stotine hiljada radnih mesta.
Bez usvajanja strukturalnih mera, Evropska industrija čelika je u visokom riziku od daljeg propadanja.
IndustriAll predlaže uvođenje sledećih mera:
- Obezbediti fer manevarski prostor kroz jačanje propisa o trgovini instrumentima odbrane i smanjenje preliminarne istražne faze u slučaju razmatranja anti-damping žalbe kako bi se omogućilo brzo usvajanje preventivnih tarifnih mera, kao što je već slučaj u Sjedinjenim Američkim državama.
- Odbijanje davanja statusa tržišne ekonomije za Kinu dok se ne ispune kriterijumi koje je postavila EU.
- Uveriti se da je klima i energetska politika, a posebno reforma sistema trgovanja emisija ne dovodi do dodatnih troškova za najefikasnije kompanije čelika, dok se u drugim velikim ekonomijama ne preduzmu mere u borbi protiv klimatskih promena.
- Uspostavljanje privremenih mera za evropsku industriju čelika da zadrži svoje radnike i da očuva svoje proizvodne kapacitete u slučaju opadanja ekonomskih uslova.
- Povećanje upotrebe nacionalnih, evropskih i regionalnih fondova za pomoć radnicima ozbiljno pogođenim posledicama ove krize osiguravajući, posebno, da sektor čelika ima isti pristup kao i drugi sektori korišćenju evropskih, nacionalnih i regionalnih fondova.
Ukupna situacija vezana za evropski čelik utiče i na situaciju u Železari Smederevo za koju se očekuje rešenje kroz dolazak kineskih investitora. Veliki infrastrukturni projekti u Srbiji (Beograd na vodi, železnički pravac Beograd-Budimpešta,auto-koridor i mogu doprineti upošljavanju kapaciteta Železare i ne samo Železare Smederevo.
Železara privatizaciju dočekuje u dobroj kondiciji a interesovanje Kine je potvrda da je Srbija ključna zemlja za novi kineski „put svile“. I ne samo svile.
|