Beograd, 27.10.2015.

Beograd je bio domaćin jednodnevne Međunarodne konferencije „ Socijalna Evropa- između vizije i stvarnosti.“, a koju su zajedno organizovale FES i OPIC.

Konferencije je okupila impozantan broj učesnika a najmnogoljudniju grupaciju su predstavljali predstavnici srpskih sindikata (Konfederacija slobodnoh sindikata (KSS), UGS“Nezavisnost“, Savez samostalih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjeni sindikati Srbije, (USS), Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ (USSS) i Industrijski sindikat Srbije (ISS).

Konferenciju je otvorio direktor Beogradske kancelarije FES Hajnc Albert Hutmaher ukazavši da su vrednosti sadržane u socijalnoj povelji EU vrednost koju moramo očuvati a sindikati su naodgovorniji za budućnost socijalnih prava radnika i građana Evrope. Ispred OPIC-Stokholm je učesnike Konferencije pozdravio Johan Schmidt.

Konferencija se odvijala u tri panel diskusije, prva „Izazov za evropsku solidarnost-kako upravljati vodećim krizamam koja je fokus imala na migrantima koji dolaze sa Bliskog istoka (Sirija) i Severa Afrike.

Evropa je nespremno dočekala talas izbeglica, postoji nekoordinacija evropskih institucija i država članica EU. Ovaj ispit solidarnosti i humanosti je od presudne važnosti za budućnost EU.

„Evropski socijalni model iz ugla radničkog pokreta- koliko je socijalna Socijalna evropa?“ bila je tema drugog panela. Na to i druga pitanja, svoje stavove i odgovore su pokušali da daju Andrej Zorko- Savez slobodnih sindikata Slovenije, Branislav Čanak, UGS“Nezavisnost“, Zoran Mihailović, sekretar SSSS,Peter Sedenek, Evropski savez sindikata.

Postoje značajne razlike oko socijalnih prava i modela u državama EU, dok je nivo tih prava u državama van EU na sramotno niskom nivou. Socijalna Evropa svoje uporište socijalne pravde i blagostanja gradi u jakoj ekonomiji i industriji. Siromašni su socijalni slučajevi a bogati socijalno zbrinuti.

Predstavnici domaćih sindikata su na trenutke davali smušene odgovore, osećajući se prozvanim za sve nevolje koje su radnike Srbije pogodile krajem dvadesetog i početkom 21. Veka.

„Loši građani proizvode loše političare a radnici loše lidere sindikata“ rečeno je u toku diskusije. O nepostojanju socijalnog dijaloga u Srbiji su govorili oni koji takav socijalni dijalog vode. Na kraju Konferencije se govorilo o Socijalnoj koheziji u zemljama Zapadnog Balkana, koje nema ili je u tragovima.