1.Maj u Srbiji, sindikati dočekuju podeljeni a radnici obespravljeni i nezaštićeni. Teško je utvrditi pojedinačnu odgovornost za ovakvo stanje ali „veliki reprezentativni“ sindikati shodno svojim pozicijama, navodnom brojnošću i članstvom u Socijalno-ekonomskom savetu nisu ostvarili nijedan rezultat od interesa za radnike i svoje članstvo.

Zato sada hule na Vladu, Vučića, zakone, socijalnu nesigurnost, bedu i beznađe. To je rezultat njihovog dugogodišnjeg rada, autističnog ponašanja i odbijanja saradnje sa drugim srpskim sindikatima, Oni će 1. Maj obeležiti borbom za tri osmice i deset ćevapa, koje smo zahvaljujući njima i izgubili. Imaće nekoliko trenutaka slave, po koji intervju zamazaće oči članstvu i radništvu. I ovaj tzv. Prvomajski protest neće dati nikakav boljitak radnicima i građanima Srbije ali će liderima „reprezentativnih“ sindikata dati alibi, gde su bili i šta su radili 1. Maja. Pravo pitanje je, šta su (ne) radili 364 prethodnih dana.

Ovaj tzv. Protest kao i prethodni koje su organizovali neće ništa promeniti jer i oni sami se plaše da će opšte promene zakačiti i njih, u sindikatima koje trenutno vode. Stoga, njima nije do promena. Oni navodno promene prizivaju ali u potaji čine sve da se one ne dogode. Nama ostalima preostaje da predano radimo i borimo se da do promena dođe, makar i sami bili zamenjeni. Ako to ne činimo nastavićemo da propadamo i drugog maja, trećeg,...

Naša je odgovornost, dokle će to trajati.

Srećan nam 1. Maj!