Untitled Document

ARHIVA VESTI

Srpski sindikalni obraz uprljan „Reprezentativnim“ sindikatima. SSSS i UGS“Nezavisnost“, grobari sindikalnog dijaloga i solidarnosti. Trgovanje radničkim pravima i interesima dovelo do propasti i zakonodavstva koje obespravljuje radnike.
DIJALOG I SOLIDARNOST MEĐU SINDIKATIMA?

Beograd, 15.08.2014.
Najava i donošenje reformskih zakona su razotkrile slabosti socijalnog dijaloga koji je talac tzv. „Reprezentativnih“ sindikata, SSSS i UGS“Nezavisnost“ u proteklih desetak godina.
Doduše, koristi je bilo, oličene u bezobraznim i nezasluženim primanjima koje su desetine članova SSSS i UGS „Nezavisnost“ dobijali (ne zarađivali) u Socijalno ekonomskom savetu, upravnim i nadzornim odborima i drugim telima, čak i kada nisu učestvovali u njihovom radu.
Insistiranje na nepostojećoj reprezentativnosti, izbegavanje saradnje sa drugim srpskim sindikatima, otvoreni zahtevi da se drugi sindikati isključe iz pregovaračkog procesa, čak i oni koji više godina imaju utvrđenu reprezentativnost (Konfederacija slobodnih sindikata), propis oko Zakona o radu i drugih zakona, dovelo je do marginalizacije i sprdnje sa svime što sindikati govore i predlažu.
Licemernost, srebroljublje i nesposobnost SSSS i UGS“Nezavisnost“ uzrokovalo je propast pregovora vezanih za Zakon o radu, da bi Vlada Republike Srbije na osnovu tog iskustva druga zakonska akta (Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, Zakn o medijima) provukla, a da sindikati nisu imali šansu da išta kažu.
Činjenica je da je sindikalno članstvo u Srbiji desetkovano. Najveći gubitnici su SSSS i UGS“Nezavisnost“, ali je tačno da dve trećine tog članstva pripada drugim sindikalnim centralama i to je šansa da se poverenje radnika u sindikate povrati. U jednom trenutku, ta većina je bila okupljena oko Srpskog sindikalnog fronta (KSS, Sloga, ASNS, SSP, ISS) i takve inicijative treba obnoviti i podržati.
Jedan kolega mi reče „ Dobro smo prošli sa ovim Zakonom o radu, kad znamo ko je pregovarao i sa kakvim ciljem.“ Potvrda ovih reči se ogleda i u broju učesnika „veličanstvenog“ protesta koji je okupio čitavih 5-6 hiljada učesnika SSSS i Nezavisnosti a u taj broj treba staviti 500-1000 članova USS „Sloge“ i preko 1000 članova KSS. Da li je to snaga „reprezentativnih“ sindikata, jel’ toga treba da se plaši Vučić i Vlada Srbije? Šta bi sa onih 500-600 hiljada članova SSSS i 150-200 hiljada članova „Nezavisnosti“ ? protest je više ličio na dodole i prizivanje kiše, obilazilo se oko Skupštine i Vlade i čekao trenutak razlaza.
Posle fijaska protesta i usvajanja Zakona o radu, „reprezentativni“ su zatražili podršku i pomoć međunarodnih sindikalnih organizacija, koje informacije o situaciji dobijaju od SSSS i Nezavisnosti“. Oni im nisu rekli da ne sarađuju sa ostalim srpskim sindikatima koji su takođe članice međunarodnih sindikalnih udruženja, nisu im rekli da reprezentativnost zloupotrebljavaju godinama, da su grobari sindikalne solidarnosti i saradnje i žive kao „bubrezi u loju“, sa za srbijanske uslove „bezobrazno“ visokim primanjima. Nesumljivo dobre namere međunarodnih sindikalnih predstavnika moraju biti okrenute ka radnicima i i sindikatima koji to zaslužuju a ne prema potvrđeno nesposobnim i neodgovornim čelnicima SSSS i „Nezavisnosti“.
Takve posete služe da se Vladi Republike Srbije zapreti nekakvim sankcijama od E.U., spomene nepoštovanje po koje konvencije koja ovoj dvojici nije smetala dok „tikva nije pukla“.
Srbiji su potrebne promene, reforme, novi politički i sindikalni lideri a pre svega nov svestan i odgovoran radnik i član sindikata. Takav radnik neće biti rob ni Vladi ni sindikatu, on će biti mera i slika Vlade i sindikata.
Da li je Srbija spremna za tu promenu?

O nama

Forum