Beograd, 28.03.2014.

Ministarstvo pravde i državne uprave u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovala je 28.03.2014. godine javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti uzbunjivača. Tekst radne verzije Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača izradila je radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde i državne uprave od istaknutih stručnjaka, sudija iz sudova različitog stepena, tužilaca iz tužilaštava različitog stepena, predstavnika Pravnog fakulteta, Inspektorata rada, udruženja, nevladinog sektora, sindikata i uzbunjivača. Zakon o zaštiti uzbunjivača trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru čim se formira vlada, a treba da omogući sveobuhvatnu i apsolutnu zaštitu uzbunjivača - lica koja prijave zloupotrebe, korupciju ili određene nepravilnosti u privatnom ili javnom sektoru. Usvajanjem zakona svaki poslodavac u Srbiji biće dužan da obezbedi radnu sredinu u kojoj zaposleni, koji prijavi korupciju, neće trpeti nikakvu štetu. Predlog Zakon o zastiti uzbunjivaca ima još dosta propusta i nedorečenosti, a konkretne predloge za njegovu doradu dao je u ime Industrijskog sindikata Srbije mr Jovan Stojković, član RG za borbu protiv korupcije Globalnog dogovora UN za Srbiju.

Zakon o zaštiti uzbunjivača trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru čim bude formirana Vlada Srbije, a očekuje se da taj pravni akt omogući sveobuhvatnu i apsolutnu zaštitu uzbunjivača. Usvajanjem ovog zakona Srbija bi se svrstala među prve zemlje u regionu koje su zakonski zaštitile “uzbunjivače”. Od 28 zemalja Evropske unije samo tri imaju Zakon o zaštiti uzbunjivača. Usvajanjem zakona svaki poslodavac u Srbiji biće dužan da obezbedi radnu sredinu u kojoj zaposleni, koji prijavi korupciju, neće trpeti nikakvu štetu, istaknuto je na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o zaštiti uzbunjivača, održanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS). Zakon o zaštiti uzbunjivača treba da obezbedi adekvatnu pravnu zaštitu osoba koje u javnom interesu ukažu na problem korupcije. “Uzbunjivači” koji predstavljaju veoma značajan mehanizam u borbi protiv korupcije treba da budu zaštićeni od bilo koje vrste odmazde zbog prijavljivanja, konstatovano je na ovom skupu.

BORBA PROTIV KORUPCIJE JE MEĐUNARODNA OBAVEZA

Korupcija nije omeđena nacionalnim granicama i postala je transnacionalni problem, a borba protiv nje je međunarodna obaveza. Borba protiv korupcije je jedan od važnih elemenata ispunjenosti uslova za šire privredne i političke integracije. Zakon o zaštiti uzbunjivača ide za tim da deluje podsticajno na prijavljivanje slučajeva korupcije. Savetnica Ministra pravde Republike Srbije Mirjana Mihajlović izjavila je da se nada da će u što kraćem roku biti završena druga radna verzija nacrta Zakona o uzbunjivačima i očekujem da čim se fomira vlada i skupština, zakon uđe u skupštinsku proceduru. Ona je naglasila da je Zakon o uzbunjivačima deo akcionog plana “Nacionalne strategije u borbi protiv korupcije” i dodala da se ovim zakonom štite osobe koje razotkrivaju nezakonite radnje u javnom ili privatnom sektoru. Mihajlovićeva kaže da je ovim zakonom poslodavac u obavezi da odredi kanale za unutrašnje uzbunjivanje unutar firme, odnosno odredi jednog čoveka kome će da se prijavljuje korupcija i nezakonite radnje.

Član radne grupe za izradu zakona i predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović naglasio je da se zakonom ne štite samo zaposleni u firmama, već da ovaj zakon štiti društvo i javni interes. On je rekao je da Zakon o zaštiti uzbunjivača treba da obezbedi adekvatnu pravnu zaštitu lica koja u javnom interesu ukažu na problem korupcije. Uzbunjivači, koji predstavljaju veoma značajan mehanizam u borbi protiv korupcije treba da budu zaštićeni od bilo koje vrste odmazde zbog prijavljivanja, naglasio je Marinović.

Nakon prezentacije Nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača od strane Mirjane Mihajlović i Marijane Šarac,  koje su predstavljale Ministarstvo pravde i državne uprave, kao i Milana Marinovića v.d. predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, za diskusiju se prvi prijavio Jovan Stojković, član RG za borbu protiv korupcije Globalnog dogovora UN za Srbiju ispred Industrijskog sindikata Srbije.

"BAJKOVITI" DELOVI ZAKONA O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA

Stojković je dao dva predloga za doradu nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača. Prvi predlog je u vezi člana 6. nacrta zakona koji predviđa da će građani Srbije prijavljivati korupciju "u dobroj volji".  Stojković je izrazio sumnju da će neko “tek tako” prijaviti korupciju zbog metafizičke kategorije "u dobroj volji". Imajući u vidu da živimo u posttranzicionoj Srbiji, bednoj i gladnoj, ko bi od građana "pri čistoj svesti i zdravoj pameti" rizikovao svoj posao i egzistenciju svoje porodice zbog "javnog morala". Pa taj “javni moral” često nemaju oni koji su na izborima izabrani od naroda da vrše vlast, a to se sada očekuje od običnih građana. Teško se može od gradjana očekivati da rizikuju da izgube svoj posao, da odmah dobiju kontratužbu za "povredu časti", da budu eventualno sačekani i isprebijeni iza nekog ćoška, da im neko preti deci i ženi... Stojković smatra da je ovakav pristup u članu 6. nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača u najmanju ruku "bajkovit". Iz tog razloga smatra da ne treba žuriti sa usvajanjem ovog zakona dok se njegov tekst ne usavrši. Nije cilj usvojiti zakon što pre samo da bi se pohvalili u Evropi kako smo treća zemlja u EU koja ima takav zakon. Kamo sreće da smo treći u Evropi po najnižoj stopi korupcije...

Stojković je predložio da se razmisli o primeni tzv. američkog modela stimulacije uzbunjivača, ali shodno našim, srpskim prilikama. U Americi “uzbunjivač” ako se korupcija procesuira i utvrdi na sudu, uzbunjivač dobija 10 % od ukupne svote. Pa ako je neko koruptivnim sredstvima zaradio 10 miliona dolara u tom slučaju u SAD “uzbunjivaču” sleduje milion dolara. On će najverovatnije odmah dobiti otkaz, kontratužbu za “uvredu časti” poslodavca itd. Takva suđenja traju godinama i godinama....ali u tom slučaju uzbunjivač neće gladovati, neće prositi u parku, neće svaki dan pisati pritužbe i žalbe, obijati pragove državnih organa i sudova i da se istovremeno hrani u narodnim kuhinjama. Statistički podaci nam govore da je daleko do “pravde” preko suda, bar u Srbiji, rekao je Stojković.

OSUMNJIČENI ZA FALSIFIKAT: PROF DR ČEDOMIR ČUPIĆ I PROF DR ZORAN STOILJKOVIĆ

Drugi predlog bio je da se donese poseban "Zakon o zaštiti Zakona o uzbinjivačima" ili bar jedan od podzakonskih akata imajući u vidu ponašanje pojedinih institucija i uglednih ličnosti u Srbiji, koji se uzdižu iznad svih "zemaljskih i božanskih zakona". Reč je o podzakonskom aktu koji bi se odnosio na one institucije i delove državne uprave koji su zaduženi za primenu ovog zakona. Stojković je izložio slučaj koji se desio u Agenciji za borbu protiv korupcije, instituciji koja treba da bude čista kao "anđeo" i da prednjači u borbi protiv korupcije. Naime prilikom javnog konkursa u Agenciji za borbu protiv korupcije prijavili su se mnogobrojni kandidati. Nakon odabira kandidata, oni koji nisu bili zadovoljni žalili su se Žalbenoj komisiji Agenciji za borbu protiv korupcije. Žalbenu komisiju Agencije  sačinjavali su prof dr Čedomir Čupić, prof dr Zoran Stoiljković i prof dr Radmila Vasić. Kandidati koji su se žalili dobijali su rešenja od Žalbene komisije Agencije kojim se odbija njihova žalba i to je trajalo mesecima i mesecima... I na ovom bi se sve završilo da kojim slučajem kolega Stojković nije dobio zvanični Zapisnik sa sastanka Žalbene komisije Agencije za borbu protiv korupcije. U zapisniku je pisalo da je prof dr Radmila Vasić sa Pravnog fakulteta u Beogradu optužila prof dr Čedomira Čupića i prof dr Zorana Stoiljkovića za "falsifikate".

Prof Vasić je izjavila da ona dugo vremena nije pozivana i nije prisustvovala sednicama Žalbene komisije, a u rešenjima dostavljanim odbijenim kandidatima Žalbena komisija Agencije naznačeno da je i ona bila prisutna i saglasna sa tim odlukama ?! Stojković je odlučio da postupi kao “uzbunjivač”. Čitav slucaj prijavio je nadleznim istražnim organima, tako što je podneo krivicnu prijavu protiv prof dr Čedomir Čupića, tadašnjeg predsednika Žalbene komisije Agencije, podneo je tužbu Upravnom sudu Republike Srbije i ovaj slučaj prezentirao medijima. U izjavi medijima prof dr Čedomir Čupić je faktički priznao da sednice nisu odzavane i da je potpisivao rešenja Žalbene komisije često i na ulici, a u slučaju Stojkovića ispred zgrade Agencije jer je žurio na seminar u Sloveniji. Prof dr Zoran Stoiljković je izjavio medijima da sednice Žalbene komisije često nisu održavane, a da je u slučaju Stojkovića telefonski dao saglasnost za doneto “rešenje”, jer je tada bio na godišnjem odmoru na moru, dakle nešto slično kao Neda Arnerić iz Bodruma... Stojković je nakon gopdinu dana dobio presudu na Upravnom sudu Republike Srbije u svoju korist. Međutim Agencija za borbu protiv korupcije je u medjuvremenu zamenila staru Žalbenu komisiju novom Žalbenom komisijom koja se proglasila  - "nenadležnom" ?! Dakle, umesto da Agencija za borbu protiv korupcije kada je već došlo do kršenja zakona, na svom primeru, što se često kaže očisti "svoje dvorište", ovim postupkom ostavila je jedinu pravnu mogućnost pojedincu koji se drznuo da je tuži i dobije na Upravnom sudu, ponovo sa njom tuži, bar još narednih 100 godina. Vrlo “moralno” i poučno !

Kada je u pitanju podneta krivična prijava protiv prof dr Čedomira Čupića, ništa se u međuvremenu nije desilo. Kao da se čeka da krivična prijava “zastari u nečijoj fioci”. Stojković se nakon iznošenja ovog slučaja obratio prisutnima sa pitanjem: da li nešto slično treba “sutra” da se desi njima ili njihovoj deci. Korupcije će biti i posle usvajanja ovog novog Zakona o zaštiti uzbunjivača, ako zakon podjednako ne važi za seljaka, radnika, popa, predsednika opštine, ministre, premijera... Stojković je rekao da ovaj slučaj nije izneo prisutnima na javnoj raspravi nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača da bi “ukaljao ugled” Agencije za borbu protiv korupcije. Naprotiv, uled Agencije “ukaljali “ su prof Čedomir Čupić i prof Zoran Stoiljković . Iz ovih razloga i negativne prakse treba da se donese Zakon o zaštiti uzbunjivača koji ce biti obavezujući za sve građane Srbije, koji će biti i praktično primenljiv, a ne kao što ovaj slučaj pokazuje - selektivan.

Predlozi Jovana Stojkovića za doradu nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača izazvali su veliku pažnju prisutnih ličnosti iz ministarstva i članova RG koja je izradila nacrt zakona, kao i mnogobrojnih prisutnih novinara.