Beograd, 3.02.2014.

Da je Evropski čelik osnov razvoja i napretka evropske privrede a samim tim i Evropske unije u celini najbolje potvrđuje promovisani i usvojeni “Akcioni plan za evropske industrije čelika i budućnost industrije čelika” koji je usvojila Evropska komisija. Ovaj sveobuhvatni plan za industriju čelika urađen je uz učešće predstavnika sindikata IndustriAll Evropa , prihvaćen je od strane IndustriAll Evropa i predstavlja osnov budućnosti privrede Evropske unije koja teži da 20 % bruto društvenog proizvoda EU do 2020. godine dolazi iz industrije čelika. IndustriAll Evropa smatra da je Plan i dalje nejasan po nekim pitanjima i ne sadrži dovoljno jasne inicijative. Težište plana i dalje počiva na stvaranju uslova za održavanje dugoročne održivosti industrije čelika, pritom, nije u potpunosti sagledan trenutni položaj same industrije, odnosno uticaj krize i neophodnost hitnih mera za podršku industriji. Pre svega ovoga, težište treba da bude na sprovođenju plana i postavljanju prioriteta u okviru plana. Njegov uspeh cL9;e zavisiti od toga, kako će on biti sproveden kroz preduzimanje konkretnih mera. U vezi sa tim, IndustriAll Evropa poziva Evropsku Komisiju da hitno dostavi plan sa preciznim rokovima za primenu Akcionog plana . Ključni prioritet za InndustriAll Evropu je održavanje i razvoj postojecL9;ih evropskih i nacionalnih kapaciteta proizvodnje čelika. U EU ne postoji strukturni višak kapaciteta u proizvodnji čelika. Aktuelna situacija je uslovljena privrednim kretanjima koje se ogledaju u nedovoljnoj potražnji¹. Pošto je sektor čelika od izbijanja krize na potražnju reagovao sa masivnim skraćivanjem proizvodnje i radnih mesta, privredi EU preti opasnost da pri povraćaju tražnje postane strukturni uvoznik čelika. Prvenstveno zato je važno unaprediti privremene mere koje imaju za cilj dugoročno očuvanje proizvodnje i zaposlenosti.

U tom pogledu, Evropska Komisija i IndustriAll Evropa će preduzeti sledeće korake:

    • procenu postojećih kapaciteta;

    • raditi na unapređenju razvoja privremenih mera sa javnom podrškom i/ili jačanjem postojećih mera, kako bi se sa sigurnošču održao broj radnih mesta u industriji čelika;

    • obezbediti da se evropski fondovi optimalno koriste;

    • prilagoditi državne propise o novčanoj pomoći, kako bi sa sigurnošću mogli da tvrdimo da industrija čelika spram drugih branši nije zapostavljena;

    • sektoru čelika treba da se obezbedi pristup ka svim raspoloživim evropskim, nacionalnim i regionalnim sredstvima kao i drugim branšama.

Regulatorni okvir treba da se proceni kako u pogledu troškova tako i koristi. Ispitani kumulativni troškovi EU mera moraju biti prihvaćeni kroz prikazane prednosti, ne samo za celokupno društvo, već i za preduzeća, koja profitiraju od sigurnih i ekoloških radnih sredina. Socijalni partneri u industriji čelika moraju biti blisko uključeni u procenu regulatornog okvira i njegovo praćenje. IndustriAll Evropa smatra da evropska proizvodnja čelika mora da se održava kroz konitinuirani model proizvodnje čelika. On podržava razvoj i promociju evropskih standarda održivosti kao što je obeležje "SustSteel" za čelične građevinske proizvode. Sektor čelika se pre svega suočava sa krizom u pogledu tražnje. U planu pomenute inicijative, CARS 2020 i održiva proizvodnja, su suviše ograničene da bi podržale potražnju i rast čelika. Treba nastaviti sa političkim merama za promovisanje produktivnih investicija. Uopšteno rečeno, obaveze država članica bi trebalo preispitati, kako bi se postigao uravnotežen budžet do 2015. godine, koji bi doveo do oporavka na domacL9;em tržištu.

IndustriAll Evropa odlučno odbacuje procenu viška kapaciteta do 80 miliona tona. Proizvodni kapaciteti su sredinom 2013. godine, bez osvrtanja na prolazne obustave proizvodnje, procenjeni na 185,3 miliona tona (Syndex). Ukazuje se da prolazna zatvaranja na duže vreme, uvećavaju problem pokretanja proizvodnih kapaciteta čiji je rad bio obustavljen. Evropska komisija ukazuje na gubitak od 43,8 miliona tona koje su mogle biti proizvedene u industriji čelika. U pogledu zapošljavanja, ciklična dimenzija krize treba da bude u prvom planu. Protivmera može biti razvoj privremenih mera i delotvorno korišćenje strukturnih fondova. Privremene mere moraju da se razviju, ili u slučaju da već postoje da ojačaju, kako bi se kvalifikovana radna snaga zadržala u industriji čelika. Glavna uloga pripala je socijalnim partnerima uz podršku javnog sektora za podsticaj i razvoj ovih mera. Prioritet se ogleda u privremenom skraćivanju radnog vremena i vremenu sa nižim proizvodnim nivoom. Ove mere se moraju iskoristiti za obrazovanje i obuku radnika, za investiranje u zaposlene. Javni sektor cL9;e morati da nađe načina da plati ovu finansijsku naknadu. KorišcL9;enje EU sredstava, uključujući Fond za prilagođavanje globalizaciji (EGF) mora biti optimizovano, kako bi se socijalne posledice, delovanja restruktuiranja amortizovala, i kako bi se pružila podrška za oko 60.000 pogođenih radnika. Trenutno korišćenje Fonda, za prilagođavanje globalizaciji, trebalo bi da bude omogućeno za podršku celokupnog sektora, a ne samo po osnovu nekih preduzeća. Problem buducL9;e nestašice kvalifikacija, koji predstavlja realan problem za dugoročno opstajanje sektora, ne sme da se posmatra kao posledica starosne piramide. Srećemo se sa gubitkom stručnog znanja, veština i sposobnosti, koji su proizašli iz restruktuiranja, od strane jedne neprisutne dalekosežne politike, iz koje proističe preterano korišćenje privremenih zaposlenih (privremenih radnika). Atraktivnost sektora treba da bude povecL9;ana kroz bolja radna mesta i poboljšanje uslova rada.

Sistemi za obuku koji su u pojedinim zemljama u potpunosti degradirani, moraju se iznova izgraditi i ojačati. Visok kvalitet stručnog obrazovanja je preduslov za postojanu i konkuretno sposobnu industriju čelika u Evropi. Uspešno, stručno obrazovanje zahteva uključivanje sektorskih i lokalnih predstavnika industrije na svim nivoima.

Sektorski socijalni partneri i lokalna privreda mogu iz različitih uglova da procene stručno obrazovanje i da uključivanjem svog Know-how procesa unaprede znanja preduzeća o poslovnim procesima. Komisija je pohvalila u svom saopštenju “Rethinking Education” (nov misaoni pristup obrazovanju). Stvaranje sistema za stručno obrazovanje koji dobro funkcioniše, ne ograničava se samo na uvođenje učenja na radnom mestu u okviru stručne obuke, već postoji potreba pre svega preduzeća, da nude radna mesta i mesta za obuku i sigurnost da će one koje obučavaju i zaposliti. Bitno je pridobiti mlade ljude za stručnu obuku i novo zapošljavanje.

Industrijski sindikat Srbije i Nezavisni sindikat metalaca Železare Smederevo kao članica Odbora za čelik, IndustriAll Evropa je završio analizu Akcionog plana i otpočeo izradu Akcionog plana za opstanak i razvoj Železare koju će prezentovati poslovodnom rukovodstvu i Vladi Republike Srbije.