Untitled Document

ARHIVA VESTI

Da je novinarstvo i novinarska profesija poprimila elemente sadržane u “Farmi“ potvrđuje i pisanje novinara “Politike“ Stefana Despotovića. Populizam, neznanje i neprofesionalnost neće povećati tiraž “Politike“. “Politika“ je institucija a ne pijaca.

„Radničke interese brani 24 000 sindikata“

14.01.2014.
„Prava radnika u Srbiji brani čak 24 000 sindikata, a toliko ih ima malo koja druga država. Ovu brojku pomenuo je juče Saša Radulović, ministar privrede, govoreći o „nesaradnji“ nadležnih sindikata prilikom pisanja novog zakona o radu.“
Na osnovu ovakve izjave ministra Radulovića, novinar „Politike“ Stefan Despotović razvio je tezu da u Srbiji zaista postoji 24 000 sindikata. Nije prvi put da pojedini ministri, kada im to odgovara potežu ovu brojku kako bi potkrepili i opravdali svoja zalaganja. Problem nastaje kada mediji bez ikakave provere ili ozbiljnije analize prihvate ovakve podatke i uspostave svoju tezu i kao takvu plasiraju javnosti. Upravo to je uradio novinar „Politike“ Stefan Despotović, a da nije pružio odgovore koje je sam postavio.
Krenimo od prvog i najvažnijeg pitanja koje je ispravno postavio: „Najpre, zašto ih toliko ima i da li ih je zaista toliko potrebno?“
Sloboda sindiklanog organizovanja garantovana je Konvencijom broj 87. Međunarodne organizacije rada (MOR), Ustavom Republike Srbije i Zakonom o radu. Ustavom Republike Srbije članom 55. stav 1. i 2., shodno Konvenciji 87. (MOR), garantovana je sloboda udruživanja. Član 55. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije glasi: „Jamči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom.“
Zakonom o radu i Pravilnikom o upisu u Registar sindikata i udruženja poslodavaca ova ustavna odredba (upis u registar) je precizirana. Iz ovako definisane ustavne odredbe jasno je da svaki sindikat koji osnuju zaposleni od preduzeća, opštine, grada, Republike, delatnosti ili grupe delatnosti, da bi bio pravno legitiman mora biti upisan u registar ( u ovom slučaju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike), i na osnovu upisa u Registar dobijaju Rešenje o upisu i tek tog trenutka su pravno validni. U zahtevu za upis u Registar, podnose se podaci o nivou organizovanja i kojoj nacionalnoj ili regionalnoj sindikalnoj organizaciji (centrali) pripadaju. Brojka od 24 000 koja se pominje u tekstu i u izjavi ministra Radulovića predstavljaju podružnice neke od postojećih sindikalnih organizacija (centrala) registrovanih na nacionalnom nivou, dok je zanemarljiv broj onih organizacija koje su autonomne u preduzećima. U Srbiji trenutno ima na nacionalnom nivou registrovano šest sindikata, i još toliko sektorskih sindikata (Industrija, EPS, NIS, itd.). Dakle, janso je da krivica za broj 24 000 nije do sindikata i Zakona o radu već da je brojka od 24 000 proizvod Ustavne odredbe, ali i želje državne administracije da ima uvid u sindiklano organizovanje na svim nivoima i to ministar Radulović dobro zna, ali je lakše manipulisati u javnosti sa ciframa. Ništa novo, njegov kolega ministar je isto radio sa milijardama evra, ali je neprihvatljivo da list kao što je „Politika“ podržava takvu igru „velikih brojki“. Ako ministar Radulović misli da nešto promeni u ovoj oblasti, neka prvo inicira promenu Ustava koji je i uzrok broja 24 000. Kada se tome doda i da je u Srbiji lakše i brže registrovati u Agenciji za privredne registre (APR) privredno društvo nego sindikat (podružnicu) i da u Srbiji ima u APR-u, registrovano 300 000 privrednih društava, dolazimo do toga da su sindikalno organizovani radnici u svakom dvanaestom privrednom društvu.
Poštovani gospodine Despotoviću to su činjenice, zašto u Srbiji ima 24 000 sindikata. Novim predlogom Zakona o radu ministarstva predlažu upravo suprotno od ovoga na šta se sada žale i što iznose u javnosti. Predlažu (članom 217. predloga) da svi sindikati koji se upisuju u Registar moraju da imaju opšti akt (Statut) i propisuje se sadržina opšteg akta (Statuta) i ta odredba odnosi se na sve do sada sindikate upisne u registar (član 143. Prelazne i završne odredbe Predloga Zakona o radu). Ovakva odredba obaveznosti dostavljanja Statuta, znači da sve sadašnje podružnice sindikata (centrala) imaju status autonomnih sindikata u rangu svojih centrala. Obaveznost donošenja i sadržaj Statuta ne postoji za privredna društva (sem za akcionarsko društvo) prema Zakonu o privrednim društvima ali za sindikate mora da se propiše.
Ako ministar Radulović „nije obevašten“ o problematici o kojoj javno istupa, novinar svakako mora pribaviti relevantne činjenice. A da li je zaposlenima potrebno jedan ili više sindikata ne odlučuje ministar Radulović a ni novinar „Politike“, već zaposleni koji se dobrovolno učlanjuju u sindikate.

Industrijski sindikat Srbije

O nama

Forum