Beograd, 23.11.2013.

Rasprava na temu:“ Sindikati i nevladine organizacije saveznici ili ravnodušni jedni prema drugima“ u organizaciju Centra za razvoj sindikalizma i podršku Fridrih Ebert fondacije okupila je respektabilan broj učesnika, predstavnika nevladinih organizacija, sindikata, stručne javnosti i pojedinaca koji su govorili o dosadašnjim iskustvima rada sindikata i nevladinih organizcija, njihovu povezanost i upućenost jednih na druge.

Kao domaćin rasprave Prof. Srećko Mihajlović ispred Centra za razvoj sindikalizma napomenuo je da je u Srbiji izuzetno teško govoriti o saradnji naročito među sindikatima od kojih neki i ako su pozvani nisu želeli da učestvuju na skupu zbog prisutnosti predstavnika sindikata sa kojima su oni u zavadi. „Predstavnici sindikata koji ne razgovaraju sa neistomišljenicima ne ispunjavaju svrhu svog postojanja koja je bazirana na solidarnosti i demokratiji.“ naglasio je Srećko Mihajlović.

Govoreći na temu „Sindikat i civilno društvo“ dr Vukašin Pavlović je naznačio da su sindikati izuzetno značajan i najbrojniji deo civilnog društva i da civilno društvo a samim tim i sindikati počivaju na principu solidarnosti. Profesor Pavlović je naveo da postoje ozbiljni radovi koji ukazuju da nivoi razvoja jednog društva su u direktnoj sprezi sa nivoom prisutnosti i kapaciteta civilnog sektora i sindikata. Postojanje snažnog civilnog sektora i sindikata su dobri indikatori nivoa demokratije i sloboda u jednom društvu. „Dvadeset i prvi vek započinje negiranjem rezultata postignutih u dvadesetom veku po pitanju industrijske demokratije i prava radnika.“ zaključio je profesor Pavlović.

„Borba za demokratiju je u Srbiji izgubljena. Ko je odgovoran? Svi oni koji su se deklarisali kao borci za prava, demokratiju, slobode, a značajnu odgovornost za ovu situaciju snose tzv. Reprezentativni sindikati SSSS i UGS“Nezavisnost“. Iz tih razloga Srbija je težak bolesnik koji se leči kamilicom i limunadom. Da bi se situacija promenila u budućnosti je neophodan savez nevladinih organizacija i sindikata koji su upućeni jedni na druge i imaju zajedničko izvorište-civilno društvo. Politička snaga sindikata je marginalizovana kao i značajnog dela civilnog sektora. U ovom trenutku i civilni sektor i sindikati su „bolesnici“ a povezivanjem plućnog i bubrežnog bolesnika nećemo dobiti zdravlje.“ iskazao je dr Darko Marinković, govorivši o demokratskim strukturama kao uslovom saradnje sindikata i nevladinih organizacija.

U sklopu izlaganja o „Uticaju negativnih ekonomskih tokova na aktivnost sindikata i pogoršanja položaja radničke klase“ dr Božo Drašković je istakao da rad nije roba i stvar i da iza svakog rada stoji ljudsko biće sa potrebama, očekivanjima, željama i emocijama. Radnici kao temelj društva i porodice moraju imati bolji tretman a ne tretman stvari i potrošnje. U ovom trenutku može se slobodno reći da je kapitalizam tehnološki dobitnik a jedini gubitnici su radnici. Profesor Drašković je ukazao da je neoliberalni koncept u svetu propao ali je on u Srbiji prisutan i vidi se njegovo jačanje. Deindustrijalizacija u Srbiji je dovela do socijalne neravnoteže koja razara ekonomiju i politički sistem. Trenutno loša situacija u Srbiji bazirana je na neodgovornim političarima i pohlepnim poslodavcima.

Doprinos raspravi dao je i predsednik Industrijskog sindikata Srbije Dragan Matić istakavši dobro iskustvo ISS u saradnji sa organizacijama civilnog društva i naznačivši da je mnogo veći problem prisutan međusindikalni sukob sindikalnih lidera od kojih pojedini svoje lične interese i moguće lekarske dijagnoze stavljaju ispred interesa članova i organizacija koje predstavljaju.

Prilozi i izlaganja dati u toku ove rasprave biće objavljeni u okviru brošure.