10. april 2024 Od 4. do 5. aprila, Centralni fokus je bio na razmatranju izazova i mogućnosti povezanih sa energetskom tranzicijom u regionu. Radionica je poslužila kao platforma za dubinsko ispitivanje nijansi koje okružuju tranziciju ka ekonomijama zasnovanim na znanju, put punom izazova i mogućnosti. Izazovi u kontekstu industrijske i energetske tranzicije su ogromni. U kontekstu svog statusa kandidata za Evropsku uniju (osim Kosova), zemlje moraju da sprovode ključne zakone EU o energetici i klimi, uključujući i postavljanje cene ugljenika koja je u toku za region. Ovo podrazumeva značajne izazove za industrijske sektore da prilagode proizvodne procese sa ogromnim investicionim potrebama i potrebama za predviđanjem i upravljanjem promenama na tržištu rada. Međutim, za razliku od evropskog nivoa, nema namenskog finansiranja za dekarbonizaciju niti za pravednu tranziciju radnika.
Potrebe za finansiranjem dekarbonizacije zemalja Zapadnog Balkana procenjuju se na 40 milijardi evra, isključujući dodatne potrebe za finansiranje pravedne tranzicije radnika i regiona. 9 milijardi evra predviđenih u okviru Ekonomskog i investicionog plana 2021-2027 za zemlje zapadnog Balkana koji je predložila Evropska komisija dramatično ne ispunjavaju sadašnje i buduće potrebe. Sindikati su takođe postavili pitanje u vezi sa dugoročnim strategijama njihovih nacionalnih vlada koje su često bile vođene pre željom da ostanu na vlasti nego ciljem postizanja održivog razvoja industrije i radnika. Štaviše, uticaj sindikata da predviđaju i upravljaju promenama koje su u toku, značajno je ograničen zbog slabljenja sindikata i njihovih prava, nedostatka socijalnog dijaloga na sektorskom nivou i neuključenosti sindikata u strateško planiranje na svim nivoima. Sve veća uloga investicija multinacionalnih kompanija, npr. iz Kine, značilo je i pritisak na uslove rada i zapošljavanja. Jedna od centralnih tema koja je proizašla iz diskusija bila je hitna potreba za kvalifikovanom radnom snagom, kritična komponenta u kretanju kroz složenost ekonomske transformacije. Nedostatak veština je čak pogoršan odlivom mozgova mladih ljudi koji napuštaju region zbog boljih poslova i plata u drugim zemljama. Postoji i konkurencija drugih sektora (kao što je IKT) gde su uslovi rada i plata privlačniji nego u industrijskim sektorima. Kompanije se sve više fokusiraju na regrutovanje radnika migranata iz Azije i Afrike, istovremeno smanjujući uslove rada i zapošljavanja. Ovo je problem i za sindikate koji pokušavaju da organizuju ove radnike i pregovaraju o pristojnim i atraktivnim uslovima rada u ključnim industrijskim sektorima. Učesnici su govorili o pejzažu privreda u tranziciji, ističući imperativ ulaganja u istraživanje i razvoj, negovanje stručne radne snage i uspostavljanje podsticaja za podsticanje napora za dekarbonizaciju. U kontekstu zelene tranzicije i pojave Industrije 4.0, sindikati su istakli značaj saradnje među zainteresovanim stranama, posebno u okviru automobilskog sektora i šireg ekosistema inovacija. Takvi zajednički napori, tvrdili su, ključni su za jačanje konkurentnosti usred rastućih cena energije i jake konkurencije globalnih kolega. Još jedan uobičajeni izazov u regionu je nedostatak uključenosti sindikata u strateško planiranje i donošenje odluka u kontekstu tranzicije zbog značajno oslabljenog sistema industrijskih odnosa i nedostatka političke volje za angažovanje sindikata. Sindikati takođe žale zbog gubitka članova i problema u organizovanju novih članova u svim sektorima u regionu. Postoji potreba za jačanjem regionalne sindikalne saradnje kako bi se podržalo organizovanje, uključujući i sektore u nastajanju, i promovisao socijalni dijalog. Lokalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert obavljaju važan posao u podršci sindikatima u procesu tranzicije, uključujući i njihovo uključivanje u programe razmene sa drugim evropskim regionima uglja u kontekstu Inicijative za regione uglja u tranziciji za zemlje Zapadnog Balkana i Ukrajinu. Međutim, ovo učešće sada mora biti promovisano i na nacionalnom nivou, imajući u vidu ključnu ulogu radnika u tranziciji. Isidora Beraha, predstavnica Instituta ekonomskih nauka, pružila je uvid u regionalnu dinamiku i transformativni potencijal koji je svojstven industrijskim lancima vrednosti zemalja Zapadnog Balkana. Naglašavajući ključnu ulogu regionalne saradnje, Beraha je razjasnio puteve koji mogu osnažiti kompanije u regionu da se uzdignu na lestvici globalnih lanaca vrednosti, čime se povećava njihova konkurentnost na međunarodnoj sceni. Judith Kirton-Darling, generalni sekretar industriAll Europe, rekla je: „Izazovi i investicione potrebe zemalja Zapadnog Balkana su značajne iu kontekstu procesa proširenja EU. Moramo osigurati da proces transformacije bude vođen principima pravedne tranzicije koja promoviše ključna prava radnika i sindikata. U kontekstu potreba za dekarbonizacijom, moramo se udaljiti od kreiranja strategije zasnovane na profitu ka održivijim obrascima proizvodnje i potrošnje uz aktivno učešće sindikata. Tranzicija nije moguća bez radnika, tako da moramo ojačati socijalni dijalog i dati im mesto za stolom. Ništa o nama, bez nas!" Radionica nije služila samo kao forum za dijalog, već i kao katalizator za strategije koje se mogu primeniti u cilju navigacije u zamršenosti energetske tranzicije. Podstičući saradnju, razmenu znanja i kolektivnu akciju, IndustriALL Global, industriAll Europe i njene podružnice su na čelu pokretanja pozitivnih promena i pokretanja održive budućnosti za region Zapadnog Balkana. Kan Macuzaki, pomoćnik generalnog sekretara u IndustriALL Global „Ova radionica naglašava posvećenost IndustriALL-a i njegovih partnera da se direktno pozabave hitnim pitanjima, usmeravajući kurs ka budućnosti koja nije samo održiva već i pravična, inkluzivna i pravedna za sve“.
