VESTI
     
 
ИндустриОл Европа захтева од европских политичких структура план заштите и развоја сектора челика. Европски челик за будућност Европе.
Европски акциони план за челик




Брисел, јул 2020.

Пандемија КОВИД-19 имала је огроман утицај на европски челични сектор и његове раднике. За време ове кризе, здравље и безбедност радника морају остати приоритет и представници синдиката треба да буду у потпуности укључени у одлуке о мерама заштите здравља и здравља на радном месту. Производња челика у Европи (ЕУ) смањена је за 40%, а нове наруџбе су смањене за 70-75%. Процењује се да је најмање 45% радне снаге подложно привременим отпуштањима и смањењу радне снаге.



Многе челичане у Европи су покренуте и будући да су трошкови затварања високе пећи велики, радници су изузетно забринути да се пећи неће поново покренути, што доводи до привремених отпуштања која ће постати стални вишак. Постоје искрени страхови да би се до краја ове пандемије могло изгубити око 50% капацитета производње челика.

Док Европа пати, друге земље настављају с производњом и чак складиште своје производе. Кина је успела да повећа своју производњу за 1,3% у првом кварталу 20202. Постоје реалне забринутости да ће неке земље искористити пандемију КОВИД-19 као прилику за изградњу својих капацитета, повећање залиха и преплављивање отворених Тржиште ЕУ са јефтиним челиком.

Европски акциони план за челик: План опоравка Као такав, ИндустриОл Европе, која представља раднике у 38 европских земаља, позива на нови европски акциони план за челик и изнела је низ захтева који су кључни за одрживу будућност европске индустрије челика. Пандемија КОВИД-19 додатно је ослабила ионако рањив европски челични сектор и потребне су хитне европске акције. Поред захтева наведених у Акционом плану за челик, постоји неколико хитних мера које је потребно спровести што пре како би се обезбедио спасилачки пут за европски челични сектор.

Захтеви ИндустриОл Европе у вези са КОВИД-19:

Заштитне мере ЕУ за челик (на снази од 1. јула 2020.) треба да буду ажуриране како би их ускладиле са огромним падом потражње у ЕУ. Квоте би требале бити смањене за 75% у 2020.

Амбициозни план индустријског опоравка који посвећује дужну пажњу потребама челичног сектора и обнавља капацитет сектора да ствара новчане токове потребне за улагање у одрживо будућност.

Ојачати стимулативни пакет на нивоу државе чланице и ЕУ за покретање индустријске производње са посебним фокусом на секторе на које КОВИД-19 снажно утичу, као што су аутомобилски и грађевински сектор. 1 Истраживање ЕУРОФЕР 7. маја 2020. 2 Кинеско удружење за гвожђе и челик (ЦИСА).

Европи је потребан челик и челик

Европски челик је срце европске индустрије. Било је то у средишту прве индустријске револуције и ЕУ за коју знамо да је започета као Европска заједница за угаљ и челик 1951. Производња челика је такође од великог значаја у земљама кандидатима за чланство у ЕУ и придружиће се и даље ће бити пресудна за период након транзиције у Великој Британији. Поштена трговина између ЕУ и земаља кандидата за чланство у ЕУ, земаља придруживања ЕУ и Уједињеног Краљевства (после транзиционог периода) је најважнија. Челик је основа многих европских производних индустрија (нпр. Аутомобилске индустрије, грађевинарства и енергетике) и остаће важан материјал у будућности. Челик игра важну улогу у суочавању са нашим главним друштвеним изазовима, укључујући достизање наше амбиције да постигнемо неутралност угљеника до 2050. То је суштински елемент за трансформацију нашег транспортног система, модернизацију енергетских мрежа, употребу обновљивих извора енергије и обнову. зграда да постану енергетски ефикасније. Челик ће бити један од најважнијих материјала у овим трансформацијама и као таква Европа себи не може дозволити да постане зависна од увоза. Међутим, од 2015. ЕУ је нето увозник челика и тиме је послужила као „исход“ глобалних вишка капацитета. Овај се тренд мора обрнути како би се Европа успешно борила против данашњих друштвених изазова. Штавише, европски челик ће играти кључну улогу у европском зеленом споразуму и акционом плану за кружну економију. Тренутно се 85% челика поново користи и он има потенцијал да постане роба која је у потпуности кружна.

Међутим, бит ће потребни огромни напори да се сектор омогући иновацијама у будућности са ниским уделом угљика.

Производња и послови из челика у ЕУ: Пре КОВИД-19

Током година, сектор је претрпео значајне процесе реструктурирања и трансформације. Током финансијске кризе (2007-2013), производња у ЕУ нагло је пала за трећину и још увек је 20% испод нивоа пре кризе. Између 2008. и 2014. године, више од 90.000 европских послова изгубљено је у том сектору (од 400.000 радника).

Док се производња челика у ЕУ смањила; светска производња челика је повећана, а удео ЕУ је сада мањи од 10% од укупног броја. Док су улагања у нове капацитете постала широко распрострањена у свим земљама у настајању у последњих 10 година, ЕУ је смањила производњу за више од 40 МТ / године између 2008. и 2014.

Данас ЕУ сектор челика има 500 производних погона и обезбеђује 330.000 директних радних места и 1,5 милиона индиректних радних места. Штавише, производња челика у земљама кандидатима за чланство у ЕУ и земљама придруживању је од пресудног значаја, а индустрија их такође представља. Сва Европа такође представља ове раднике. Борићемо се за будућност челичне индустрије за све наше чланове. Поштена међународна трговина је од највеће важности и морамо заједно радити на заустављању неправедног одлагања ван Европе.

Европска производња челика и послови: Последице КОВИД-19

Потребно је анализирати средњорочне и дугорочне ефекте КОВИД-19 на европски челични сектор. Најновији резултати анкете (ЕУ) извештавају о паду производње од 40%, смањењу нових поруџбина за 70-75% и најмање 45% радне снаге подложним привременим отпуштањима и смањењу радне снаге3. Европски акциони план за челик Европска комисија је 2013. објавила Акциони план за челик и основала групу високог нивоа челика. Акциони план за челик (2013.) обухватио је подручја попут повећања потражње за челиком и стварања једнаких услова у погледу приступа сировинама и трговини, и свакако је подржао опоравак индустрије челика у то вриеме. Међутим, европска производња челика поново је у врло критичној ситуацији и потребан нам је нови европски акциони план за челик да бисмо се изборили са данашњим изазовима, обраћајући посебну пажњу на утицај КОВИД-19.

Утицај КОВИД-19 плус претходни изазови глобалног превелики капацитет, одлагање јефтиног челика на тржишту ЕУ, приступ сировинама, високе цене енергије, декарбонизација, непоштене трговачке праксе, несигурност (Brexita) и стагнација економског раста у Европи све су стварне бриге за будућност овог сектора. Контракција европске економије, заједно с повећањем увоза јефтиног челика, могла би осакатити индустрију ЕУ доводећи до даљње деиндустријализације у Европи. То се мора избећи по сваку цену!

Будућност европског челика и његових радника је угрожена и индустријаАлл Еуропе позива све заинтересоване стране да се окупе како би подржали нови европски акциони план за челик како би подржали опоравак европског сектора челика.

Нови европски акциони план за челик који у својој језгри има челичне раднике

Сектор челика промењен је од последњег Акционог плана за челик Европске комисије (2013). Светска производња челика је повећана, док је европска производња смањена. Тај јаз се додатно проширио због утицаја КОВИД-19 и применили мере у Европи које су смањиле производњу за 40%, док су неке земље које нису чланице ЕУ-а успеле да задрже или чак повећају своју производњу.

Глобални превелики капацитет и даље гура цене и подстиче неправедно бацање јефтиног челика на тржиште ЕУ и не постоји међународно решење. Европске цене челика заснивају се на непоштеној конкурентској пракси, ценама које потичу од монетарног, комерцијалног и еколошког дампинга, као и подривања здравствених и безбедносних норми, до тачке у којој су цене наметнуте у Европи најниже у свету.

Потребан нам је снажни координирани европски одговор да бисмо заштитили европски челични сектор и његове раднике, зато ИндустријаОл Европе тражи нови Европски акциони план за челик од Европске комисије који:

1. има челичне раднике у својој сржи;

2. заснива се на снажној индустријској политици са социјалним и еколошким димензијама;

3.Укључује синдикате у дефинисању, надзору и примени плана.

Захтеви ИндустриОл Европе

Европски сектор челика суочен је са стварним изазовима и нема времена за губљење. Сви морају играти своју улогу и као таква индустријаАлл Еуропе позива све заинтересоване стране у европском челичном сектору да се окупе и изборе за будућност европског челика.

Европски креатори политика ИндустриОл Европе позива креаторе политике ЕУ да:

1.Приволе амбициозан план индустријског опоравка након КОВИД-19 који посвећује дужну пажњу потребама челичног сектора и обнавља капацитет сектора да створи новчане токове потребне за улагање у одржива будућност;

2.Направити и применити нови свеобухватни и амбициозни европски акциони план за челик за 2020.-2020. За заустављање опадања европске индустрије челика;

3. Развити синергије између новог европског акционог плана за челик, европског зеленог уговора и нове индустријске стратегије ЕУ;

4.Узети у обзир Мастерплан за конкурентну трансформацију енергетски интензивних индустрија у ЕУ;

5. Осигурати сигурно и довољно снабдевање енергијом по конкурентним ценама;

6.Израдити хармонизовани систем широм Европе за компензацију индиректних трошкова угља у оквиру ЕТС-а (који су последица интеграције производње електричне енергије у систем аукције ЕТС-а);

7. Придржавати се обавеза ОЕЦД-овог Одбора за челик и Глобалног форума о прекомјерном капацитету челика (ГФСЕЦ);

8. Подузети хитне мере да осигура интерни споразум за борбу против вишка производних капацитета у свијету, почевши од успостављања дубинског челика инструмент анализе тржишта;

9. Обезбедити праведну трговину и са кандидатима за чланство у ЕУ и земљама приступницама и са Великом Британијом (након завршетка прелазног периода са ЕУ);

10.Појачати инструменте трговинске заштите против нелојалне конкуренције, укључујући замену квота и минималних цена антидампиншким процедурама;

11. применити антидампиншке мере на плоче, гредице и међупроизводе од челичних производа;

12. потпуно одустати од правила о нижим царинама, што спречава индустрију челика да више улаже на европском тржишту;

13. Ажурирање заштитних мера ЕУ за челик како би се оне ускладиле са огромним падом потражње у ЕУ. Квоте би требале бити смањене за 75% за К2 и К3 у 2020. години.

14.Реформисати правила СТО-а како би боље узели у обзир непоштене и нетранспарентне режиме државне помоћи;

15. Осигурати да се стране инвестиције у европском сектору челика провере да ли испуњавају исте захтеве као и домаћи инвеститори и не штете европским стратешким интересима;

16. Прегледајте политику конкуренције ЕУ уз напомену да је глобално тржиште референца за европски челик;

17. гарантовати поштен приступ сировинама, уз тржишне цене које укључују трошкове заштите животне средине и климе у погледу биолошке разноликости;

18.Уредно увести мере прилагођавања угљеника како би се изједначили трошкови угљеника за европски извоз и увоз челика како би се осигурали једнаки услови за трошкове угља и повезани индиректни трошкови;

19.Обезбедити да ће ЕУ ЕТС фондови, фондови за иновације и модернизацију значајно допринети примени технологија са челичним ниским уделом угљеника;

20. Планирани преглед ЕУ ЕТС-а, најављен у контексту европског споразума о Грен-у, требало би да узме у обзир утицај КОВИД-19.

21.Израдите амбициозан пакет стимулација за декарбонизацију челичног сектора, примећујући да је изазов производње челика са ниским уделом угљеника повећан због утицаја КОВИД-19 и огромног пада прихода челичних компанија;

22.Убрзати имплементацију стратегије ЕУ за чист челик представљену у индустријској стратегији Европске уније из марта 2020. године. Укључујући посебно подршку пробојним технологијама за чист челик који воде ка процесу производње челика без угљеника, као и стварању нових тржишта за климатске производе и кружне производе.

23.подржати уношење производа од челика са ниским удјелом угљеника развијањем одрживих пословних модела челика са ниским удјелом угљеника (нпр. Покривањем разлике у цијенама с класичним челичним производима);

24.Препоручиће се довољним и дугорочним финансијама ЕУ за помоћ пројектима ризичним за челик са ниским уделом угљеника и ревидирају правила о државној помоћи за финансирање њиховог повећања, истовремено осигуравајући да иновације финансиране новцем ЕУ воде индустријској производњи у ЕУ;

25. Дозволи за индустријску сарадњу и јавне фондове за финансирање ниско-угљеничне инфраструктуре и инвестиција;

26.Дати индустрије електричне енергије које имају интензивну могућност потписивања дугорочних уговора о електричној енергији;

27.Прегледати правила о државној помоћи за компензацију индиректних трошкова угљеника постављањем усуглашених европских правила;

28. Идентификовати, развијати и инвестирати у потребну енергетску инфраструктуру за производњу челика са ниским уделом угљеника (водоник) и улагати у инфраструктуру за хватање и употребу угљеника;

29.Посветити се потребним европским фондовима (нпр. Европски социјални фонд, ЕУ Инвест и ЕРДФ) за подршку радници и челичне регије у трансформацији у индустрију челика са ниским уделом угљеника без губитка капацитета или радних места.

Државе чланице и јавне власти

ИндустриОл Европе позива државе чланице и јавне органе власти да:

1. подстакну потражњу за европским челиком улагањем у јавну инфраструктуру, као и у аутомобилске и грађевинске секторе на које је КОВИД-19 снажно утицао;

2. Осигурати обезбеђивање ликвидности како би се челичне компаније задржале у покрету, како би оне краткорочно опстале;

3. Осигурати да ниједна фабрика челика није затворена без тражења нових инвеститора како би се избегло премештање радних места и масовно отпуштање радника;

4.Студијски инвестициони планови за оживљавање производње у постројењима од челичног моста сматрајући локације потенцијалном инфраструктуром за трансформацију индустрије;

5. Осигурати да се бесплатне квоте ЕУ ЕТС уложе у фабрику на коју су законски везане, након што се уведу подешавања границе угљеника;

6.Обезбедити да се значајан удео прихода од аукције ЕУ за трговање емисијама емисије, прикупљених на нивоу држава чланица, користи за подршку трансформације ниске емисије угљеника, укључујући челичну индустрију; приступачна енергија;

8.Довести цикличну природу сектора применом механизама подршке и краткорочних радних програма, укључујући накнаде, доприносе за социјално осигурање и могућности обуке;

9. гарантовати праведну транзицију за сваког радника погођеног структурним трансформацијама;

10. Осигурати активне политике тржишта рада како би се омогућио несметан прелазак са једног посла на други и ојачале мреже социјалне сигурности за све раднике;

11.Уградити интелигенцију вештина на настајуће и нестајуће профиле занимања и на будуће потребе за вештинама;

12. Развити флексибилне путеве између света рада и образовања, укључујући целоживотно учење, модуларне системе учења, двоструко учење и е-учење и трансфер знања.

Челичне компаније

ИндустриОл Европе позивају челичне компаније да:

1.Препусте улагање у своје европске локације, укључујући ажурирање и модернизацију постојеће опреме;

2.Извршити несигуран рад, гарантовати добре радне услове и обезбедити права радника за све раднике, укључујући привремене раднике и подизвођаче;

3. Осигурати високе здравствене и безбедносне стандарде за све раднике, посебно у светлу пандемије КОВИД-19;

4. Инвестирајте у преквалификацију и преквалификацију своје радне снаге и организујте унутрашњу мобилност како би сви радници били на броју;

5.даје квалитетан социјални дијалог и поштује права радника на информисање и консултације;

6. Компаније у потпуности информишу и консултују са представницима синдиката о сопственим стратегијама опоравка после КОВИД-19;

7.поштујте стручност и учешће представника радника у стратешким изборима и одлучивању, укључујући утврђивање производних капацитета, у погледу Директиве о ЕРЦ;

8. Инвестирајте у високо ефикасну, индустријализовану кружну економију

9.Помоћи декарбонизацији укључивањем у техничку сарадњу за пилот пројекте и инфраструктуре и размотрити стварање индустријске синергије;

10. Стварање индустријских синергија (нпр. Заједничка инфраструктура за водоводне цевоводе), платформе за сарадњу (нпр. Дељење енергије) и успостављање ланца иновација са ниским уделом угљеника;

11. Створити локалне одборе за информисање и консултације са релевантним заинтересованим странама (синдикати, локалне власти и НВО) о питањима заштите животне средине и индустријским ризицима;

12. Објавите информације о бесплатним квотама за ЦО2 најмање једном годишње и комуницирајте са заинтересованим странама;

13. Имплементација снажних мера заштите животне средине за заштиту локалног окружења и суседног становништва.

Време је за акцију

Одржавање и јачање успешне индустрије челика у Европи пресудно је за будућност европске производње, а челик ће играти кључну улогу у обнови Европе након КОВИД-19. Надаље, челик ће такође играти важну улогу у постизању амбиције ЕУ да буде угљен-неутрална до 2050. године.

Стога, хитно се морамо борити са изазовима глобалног прекомерног капацитета, одлагања јефтиног челика на тржишту ЕУ, приступа сировинама, високих цена енергије, декарбонизација, непоштене трговинске праксе, неизвесност Brexita и стагнација економије у Европи.

Даљњи пад европске индустрије челика ризикује да наруши стратешку аутономију многих индустријских активности низводно, попут енергетике, грађевине и транспорта, а све су кључне у транзицији ка економији са ниским уделом угљeника. То би озбиљно кочило будући индустријски развој ЕУ.

Нови европски акциони план за челик, који ће деловати као план опоравка, мора подржати сектор који се суочава са све жешћом конкуренцијом неевропских произвођача, који не морају да поштују исте социјалне и еколошке стандарде. Сектор мора прећи на ниско-угљеничну индустрију, истовремено се такмичећи на високо конкурентном међународном тржишту, и морамо избегавати ослобађање угљеника и губитак радних мјеста у Европи. Ниједан европски радник не сме бити препуштен сам себи.

Потребни су нам европски креатори политике, националне и регионалне владе, послодавци, цивилно друштво и синдикати који раде заједно како бисмо гарантовали будућност европске производње челика. Челик је у средишту производње у Европи и морају се хитно предузети мере за враћање европске стратешке аутономије у сектору челика и за одбрану радних места хиљада челичних радника.

Европски радници више не могу сносити терет да се земље које нису чланице ЕУ не придржавају међународних трговинских и еколошких мера и позивамо на нови Европски акциони план за челик који улаже у европску индустрију челика и бори се за будућност европских радника.

 
     
 
 
 
 
Naslovna O nama Člantvo Međunarodna saradnja Medijski prostor Pravna zaštita Forum Kontakt
Copyright © Industrijski sindikat
designed by servis racunara "Canatlantic"