Industrijski Sindikat;

VESTI

Partijsko zapošljavanje obeležilo početak 21. veka u Srbiji. Partijski aktivizam i pozicije obezbeđuju zaposlenje i članstvo u upravljačkim strukturama javnih preduzeća.

PARTIJSKA KNJIŽICA PA POSAO

Beograd, 29.06.2016.
Početak 21. veka u Srbiji je obeležen mnogim događajima ali pojava partijskog zapošljavanja je nešto što će ostaviti traga u društvenim i političkim događanjima.
Ta pojava je naročito izražena u javnom sektoru, koji je inače na zlu glasu po pitanju viška radnika, zloupotrebama, neefikasnom rukovođenju i drugim pojavama koje svoje uporište imaju u nestručnim i nekompetentnim partijskim članovima kojima se daju poslovi i ovlašćenja kojima oni nisu dorasli. Mnogi se naknadno „pokriju“ sumnjivim diplomama, stečenim na sumnjivim fakultetima.
Zapošljavaju se oni koji su se svojim radom i zalaganjem istakli u partijskom radu i postignutim izbornim rezultatima a mnogi su svoje pozicije u partijskim strukturama stekli sopstvenim novcem tj, finansiranjem raznih aktivnosti stranke.
Sve će to njima biti višestruko vraćno kada stranka bude deo vlasti. Tada će oni na pozicijama dobijenim u javnim preduzećima zloupotrebom državnih resursa gurati pare u partiju iz koje dolaze.
Javna je tajna da su pojedini resursi javnog sektora godinama u vlasništvu pojedinih partija.
Partije obezbeđuju radna mesta na različitim nivoima, informacije obezbeđuju protekcionizam a često imamo i razmenu, poklone vrednih dobara. Sve funkcioniše po principu „Ja tebi vojvodo, a ti meni serdare“.
U upravljačkim strukturama javnih preduzeća skoro da nema profesionalaca, nestranačkih ličnosti. Ako vam treba neki javni posao (put, javna nabavka, velika državna investicija, tender) morate izlobirati političko-partijski vrh, platiti „reket“ i eto posla. Važno je prvi put ući u „kombinaciju“ i svi budući poslovi su tvoji.
Na nižim nivoima, zapošljavaju se stranačke kolege i aktivisti partija a onda prozivaju prethodne političke partije koje su to isto radile. Dobijeni poslovi idu od partija do direktora i članova nadzornih odbora javnih preduzeća.
Političkim predstavnicima su puna usta departizacije, ali se ona odnosi na neke druge, ne i na one koji o njoj govore i koji su na vlasti.
Postavlja se jedno pitanje, dokle tako i kako da se kao društvo sa tim nosimo?

O nama

Forum