14.11.2012. Uz podršku Fridrih Ebert fondacije u organizaciji Konfederacije slobodnih sindikata u Beogradu je održana Konferencija o Reformi Penzionog sistema Srbije.

Da se radi o ozbiljnoj temi pokazuje veliki broj panelista ali i učesnika konferencije. Predstavnici Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Zoran Milošević i Ljiljana Radifković su govorili o sprovedenim reformama penzionog sistema u poslednjih dvadeset godina. Trenutna situacija pokazuje da 1,8 miliona zaposlenih u Srbiji radi i uplaćuje doprinose za 1,4 miliona penzionera, a neki učesnici konferencije tvrde da je odnos mnogo lošiji na štetu zaposlenih. Ovo karakteriše višegodinji kontinuitet pada zaposlenih i pad zarada. Da je ceo Penzioni sistem na klimavim nogama govori i deficit u Fondu za PIO koji se pojavio 90-tih godina i veoma loša naplata doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje. Tekuće finansiranje penzija zavisi skoro isključivo od dotacija iz budžeta koje se sve teže izdvajaju. Primera radi u 2011. godini 47% od ukupnih prihoda fonda za PIO dolazi iz budžeta RS. Poseban problem predstavljaju demografska slika Srbije, spadamo u najstarije nacije, pa se razmišlja o produženju starosne granice za odlazak u penziju i skoro 700 000 zaposlenih u sivoj ekonomiji koji ne uplaćuju doprinose.

O rešavanju navedenih problema, posebno o naplati doprinosa, trebalo je da govori predstavnik Ministarstva finansija i privrede, Ljubiša Milosavljević, ali su konkretniji predlozi izostali.

Predstavnik poslodavačkih organizacija, Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća je upoznao učesnike konferencije sa Fondom penzionog samostalih delatnosti koji je ukinut 2008. godine a osnovan još 1989. Po njemu, stopa doprinosa u Srbiji je najveća u Evropi a Fond za penziono je više decenija ulagao u privredu i infrastrukturu u Srbiji. On postavlja pitanje –Da li je moguće da nije moguće naplatiti doprinose u Srbiji, pa je zbog toga povezala staž i otpisala dug za doprinose za 350 000 radnika?

Negoslav Jovanović, potpredsednik Industrijskog sindikata Srbije, je rekao da sve dosadašnje reforme Penzionog sistema u Srbiji nisu dale rezultate jer nisu ni pokrenule suštinsku reformu pre svega samog Fonda i njegovog funkcionisanja. Radi se o nenamenskom trošenju sredstava Fonda, privatizovanom kapitalu u vlasništvu fonda, propaloj privatizaciji ali i upravljanjem Fondom PIO od strane Saveza penzionera Srbije koji su ušli u Vladu i tako sprečili sve reforme Fonda PIO.

Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada u Srbiji, izložio je analizu iskustava u reformi penzionog sistema u drugim zemljama a Damir Grbavac, predsednik Uprave Raiffeisen obaveznog mirovinskog fonda Hrvatske je govorio o njihovim iskustvima u izgradnji tri stuba Penzionog sistema.

Snežana Ristanović, direktorka Raiffaisen Future-Dobrovoljnog penzionog fonda prezentovala je treći stub – uslov i važan činilac uspešne reforme penzionog sistema. Ova mogućnost se u najvećoj meri oslanja na činjenicu propadanja prvog stuba odnosno obaveznog penzionog osiguranja zanemarujući stepen siromaštva koji se povećava.

Jedno od najboljih rešenja dugoročnog problema punjenja Fonda PIO je novo zapošljavanje ali odgovor na pitanje učesnici konferencije nisu dobili.