Beograd, 09.11.2012.g.

Višedecenijska dilema o angažovanju sindikata u politici ili politike u sindikatima demistifikovali su protekli parlamentarni izbori koji su koketiranje većine srpskih sindikata sa političkim partijama pretvorile u (čuj trajne) veze koje će potrajati kao i mnoge emotivne veze bazirane na interesu i nesrećnom zaljubljivanju. Sindikalno politički gledano ovo nije ni nova ni neobična tema ali različitost gledanja na temu sindikat i politika i neophodnost bavljenja tom temom rezultirala je organizovanjem IV Međunarodne naučne konferencije „Sindikat i politika“ – beograd u organizaciji Visoke strukovne škole za preduzetništvo uz podršku Evropskog sindikalnog instituta – Brisel (ETUI) i Centra za industrijske odnose - Beograd.

Okupljeni predstavnici političkih partija, sindikata, mnogobrojni međunarodni i domaći stručnjaci koji se bave ovom temom iskoristili su Konferenciju da iznesu svoja mišljenja i iskustva u odnosima sindikata i politike. Samu Konferenciju je otvorio direktor VSŠP Dr Vladimir Marinković. Doktor Marinković ujedno i republički poslanik ispred SDPS-a je ukazao na goruće probleme srpskog društva, nezaposlenost, nelikvidnost, konstatujući da sindikati koristeći samo tradicionalne metode, protsete i štrajkove, ne mogu postići pomake u zaštiti svoga članstva. Ova nemoć srspkih sindikata rezultirala je nezaintersovanošću za sindikalno organizovanje, oslabila snagu sindikata a partijama stvorila prostor da svaka za sebe pridobije sindikat i time potvrdi svoju okrenutost sindikatima i radničkim interesima.

Na početku svog izlaganja šef poslaničke grupe SDPS-a i doskorašnji potpredsednik SSSS-a Milorad Mijatović je postavio pitanje: „Zašto sindikati i politika?“ i odmah dao i odgovor. Zato što srpski sindikati imaju snagu a nemaju političku moć. Protestvujemo, štrajkujemo ali naši uspesi imaju ograničen domet i uticaj. Socijalni dijalog u Srbiji je u začetku (posle 11 godina postojanja) a Srbija je tipičan primer da političari sve mogu ako hoće. On je ukazao da bivši predstavnici sindikata a sada poslanici u Skupštini izražavaju spremnost da budu sindikalni glasnogovornici i zastupnici.Predstavnik Evropskog sindikalnog instituta iz Brisela doktor Bela Galgoci prezentovao je evropska iskustva povezanosti sindikata i politike istakavši da evropski sindikati u odabiru političkih stranaka vode računa o istorijatu i postignutim rezultatima tih stranaka, njihovoj pre svega socijaldemokratskoj orijentaicji baziranoj na socijalnoj pravdi, dijalogu, suodlučavanju i socijalno tržišnoj ekonomiji.

Sindikalne boje branio je i Mr Gradimir Ivanić iz SSSS-a koji je napravio jednu restrospektivu odnosa sindikata i politike zaključivši da sindikati moraju imati uticaj na politički život ali ne i da budu deo političkih partija. Sindikati moraju biti latentna opozicija sa željom  da svetu rada bude bolje i kroz partenrske odnose sa politikom i kapitalom pozicioniraju interese sindikata i radnika.

Da sindikati moraju redefinisati postojeće ciljeve i prioritete ukazala je Radmila Bukumirić Katić iz Minsitarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Ona je takođe svesna da sindikati gube članstvo i da će nova radna mesta i doprinos sindikata na tom polju ojačati pozicije sindikata i povratiti poverenje radnika. Gospođa Bukumirić smatra da je Socijalno ekonomski savet mesto na kome sindikati treba da pokažu svoju snagu i uticaj i da su socijalni sporazumi moguć način stvaranja dugoročnih stabilnih uslova koji omogućavaju privrednu i političku stabilnost a sindikati mogu biti značajan činilac u tom procesu.

Svaka sindikalna borba ima i svoje političke ciljeve naznačio je Ivica Cvetanović predsednik Konfederacije slobodnih sindikata. Period tranzicije predstavlja izazov za sindikate, njihovo dokazivanje i davanje odgovora članstvu gde idemo kao društvo i kakva je pozicija sindikata u tom novom društvu. Sadašnja praksa i utrkivanje sindikata da preko partija rešavamo sindikalne probleme mora prestati a Socijalno ekonomski savet mora da bude mesto sindikalnog jeidnstva i poštovanja zakona. Srpski sindikati, svaki pojedinačno, mora razrešiti dilemi da li biti mali politički partner ili veliki socijalni partner.

Predstavnici Industrijskog sindiklata Srbije koji su učestvovali u radu Konferencije shodno svom neiskustvu vezanom za saradnju i koketiranje sa političkim partijama nisu mogli da daju svoj sud o ovoj temi ali je izvesno da jačanjem sindikalnih struktura Industrijskog sidnikata Srbije taj sindikat postaje sve „interesantniji“ političkim strukturama i njihovim partijama.

Pored ovih usmenih izlaganja uspešnosti Konferencije su doprineli i mnogi pisani radovi koji će biti sastavni deo Zbornika radova održane Konferencije.