Životna zainteresovanost Industrijskog sindikata Srbije i Samostalnog sindikata metalaca Srbije za poziciju srpske industrije i njenih zaposlenih naišla je na razumevanje Fridrih Ebert fondacije koja je omogućila održavanje Panel-diskusije u organizaciji NIN-fokusa. Diskusija je održana u Beogradu, Medija Centru, okupivši predstavnike vlade Srbije-Zoran Martinović, državni sekretar za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, sindikata, Dragan Matić, predsednik Industrijskog sindikata Srbije, Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, poslodavaca, Miodrag Kostić, predsednik Udruženja Poslodavaca „Poslodavac“ i vlasnik MK Grupe, ekonomiste, Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Akademije inžinjerskih nauka Srbije, Ljubodrag Savić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dragovan Milićević, i Branislav Zec, ekonomisti.

Panel diskusiji je takođe prisustvovalo više od 30 gostiju i predstavnici medija.

Panel diskusiju je otvorio dr Michael Ehrke, direktor kacelarije Fridrih Ebert fondacije u Beogradu, istakavši važnost teme koja je predmet interesovanja i zemalja evropske unije i evropskih sindikata.

O aktivnostima ministarstva rada, zaspošljavanja i socijalne politike kada su u pitanju industrijski radnici, stanje na tržištu rada i konkretnih programa dokvalifikacije i prekvalifikacije industrijskih radnika i onih koji treba da postanu industrijski radnici govorio je Zoran Martinović, državni sekretar.

O stavovima sindikata i oceni sadašnje situacije u industriji kao i poziciji industrijskih radnika govorio je Zoran Vujović predsednik (SSMS) postavivši pitanje-„ Da li ovoj državi uopšte treba industrija?“ a odgovor na ovo pitanje u nastavku diskusije su dali učesnici Panela konstatujući različitost stavova i mišljenja na ovo Zoranovo pitanje.

Dragan Matić, kao jedan od panelista izneo je stavove Industrijskog sindikata Srbije i zalaganje sindikata da je Reindustrijalizacija neophodna srpskom društvu i da je neophodno institucionalno izgraditi razvojnu i održivu Industrijsku politiku. To nije nimalo jednostavan zadatak jer industrija trenutno zapošljavanje manje od 300 000 radnika i u društvenom bruto proizvodu učestvuje sa 19% a neophodno je da industrija doprinese budžetu srbije sa 35% i više kao i da se broj industrijskih radnika poveća na 400-500 000 radnika. Stvaranje novonastale vrednosti u industriji bi dugoročno omogućilo realno i neophodno povećanje zarada kod radnika na budžetu (državna administracija, zdravstvo, školstvo, policija, vojska) i oko toga je neophodno postići društveni dogovor. Zabrinjava podatak da su zarade u realnom sektoru za 30% manje u odnosu na budžetske korisnike što je neodrživo ukoliko Vlada ne računa na dodatna zaduživanja. Rast industrijske proizvodnje, tehnološko i tehničko uznapredovanje omogućilo bi dodatno zapošljavanje a što bi kroz naplatu poreza i doprinosa dodatno punilo budžet. I pored povika na privatizaciju i industriju činjenica je da je 18 milijardi dolara investicija pridošlo u periodu 2002-2011 u visokom procentu opredeljeno u industrijske kapacitete i da će buduće investicije ići u tom pravcu. Matić je takođe ukazao na povezanost poljoprivrede i industrije istakavši da poljoprivreda bez poljomehanizacije, hemijskih proizvoda, prerađivačke industrije ne može iskazati svoj potencijal. Sve ovo može da se proizvodi u Srbiji u postojećim industrijskim postrojenjima. Matić je citirao i profesora Rikarda Hausmana sa Harvarda koji je izjavio „Srbija je danas suviše siromašna za svoj proizvodni potencijal“.

Izuzetna stručna i kompetentna izlaganja na temu industrijalizacije imali su i ostali učesnici diskusije a izuzetno zanimljivo izlaganje imao je Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, koji je dao svoje viđenje dosadašnje privatizacije, industrijske politike i stanja u kome se srpska industrija trenutno nalazi. Nekoliko učesnika, a što je i stav sindikata, je ukazalo da je neophodno organizovati Ministarstvo industrije i tehnološkog razvoja i da menadžerske strukture u preduzećima u kojima je državna većinski vlasnik (državnim i društvenim) treba tražiti na javnim konkursima kao što će se to raditi za direktore javnih preduzeća. Diskusija se završila uz pojedinačne nastupe kako gostiju tako i učesnika Panela a jedinstveno mišljenje je da se tema „Reindustrijalizacija Srbije“ mora podići na nivo interesovanja resornog ministarstva i Vlade Srbije.