25.05.2012. Regionalna konferencija predstavnika vlada, poslodavaca i sindikata koja je održana od 22-23. maja 2012. u Sofiji, okupila je respektabilan broj učesnika iz deset država jugoistočne Evrope a Industrijski sindikat Srbije i Unija poslodavaca Srbije su na konferenciji izlagali svoja viđenja o tržištu rada i zapošljavanju u Srbiji.

Dvodnevni rad konferencije je sproveden kroz pet panel diskusija a svaka panel diskusija je uključivala prezentacije stanja tržišta rada na nacionalnom nivou i mogućnost komentarisanja i postavljanja pitanja učesnicima panela.

Centralne teme su bile: sadašnje stanje zapošljavanja i gubitka radnih mesta, aktivne i pasivne mere u zapošljavanju, socijalni dijalog na tržištu rada, neophodne promene na tržištima rada i novine i inicijative na tržištu rada Evropske unije i regionalna saradnja.

Govoreći o stanju na tržištu rada Srbije predsednik ISS, Matić je istakao da je „oblast zapošljavanja tema broj 1 svih političkih struktura koje žele da se održe na vlasti ili žele da dođu na vlast. ISS u Srbiji je okrenut sektorskom zapošljavanju i zalaganju da broj od 310 000 industrijskih radnika koji obezbeđuju 17% društvenog bruto proizvoda nije dovoljan za kvalitetan život 500 000 radnika zaposlenih u državnoj administraciji, za 700 000 nezaposlenih i za 600-700 000 radnika u sivoj zoni zapošljavanja i ekonomije. Broj industrijskih radnika u narednim godinama se mora popeti na 500 000 zaposlenih koji će obezbeđivati 25% društvenog bruto prihoda. Za to nam je potreban društveni dogovor, tada ćemo imati zadovoljne lekare, učitelje, vojnike, policajce, sve one neophodne strukture društva koje podjednako loše stoje kao i industrijski radnici. I pored svih pomenutih pasivnih i aktivnih mera zapošljavanja koje su primenjene u Srbiji, oblast zapošljavanja i broj nezaposlenih je nikad veći.„

Učesnici konferencije su se saglasili da je potreban zaokret u nacionalnim politikama zapošljavanja, da ne postoji univerzalno i jednostavno rešenja tog problema i da institucije države, sindikati i poslodaci moraju udruženim snagama iznaći rešenja koristeći kapacitete socijalnog dijaloga na nacionalnim nivoima.