Prvomajske poruke 2012.godine poprimaju obrise vedrih, neistinitih i u realnosti neutemeljenih izjava koje političari lopatama razbacuju po narodu i radnicima Srbije. Posla i radnika je sve manje, novca takođe ali o tome nećete čuti u predizbornim igrankama i bahanalijama u kojim buduće pozicione i opozicione političke grupe prednjače šaljući lažni optimizam narodu Srbije računajući na njegov tradicionalni zaborav.

Industrijski sindikat Srbije je uspeo da sučuva svoje sindikalno biće odbijajući koketiranje i paktiranje sa „političkim konjima“ u trci čija glavna nagrada kao i u svim prethodnim trkama VLAST.

Jedna od životno važnih tema za Industrijski sindikat Srbije, opstanak i razvoj industrije, ili kako to političari govore reindustrijalizacija srbije još uvek se nalazi u predizbornim izjavama i obećanjima. Industrijski sindikat Srbije godinama unazad ukazuje da se srpsko društvo može razvijati samo u slučaju da učešće industrijske proizvodnje u bruto društvenom proizvodu učestvuje sa više od 25% u odnosu na sadašnjih 17%. Nedostatk investicija, savremenih tehnologija, sofisticirane opreme, radne snage pripremljene za industrisjke zaokrete, neefikasna i nezavršena privatizacija, kriminalne privatizacione i postprivatizacione aktivnosti ne mogu obezbediti uspešnu reindustrijalizaciju kojoj je potreban efikasan, održiv privredni i finansijski sektor. Ukoliko u narednoj godini godišnji rast industrijske proizvodnje ne bude viši od 7% neće biti moguće da u dužem periodu učešće industrijske proizvodnje u bruto društvenom proizvodu dostigne neophodnih 25%.

Uspešna reindustrijalizacija podrazumeva rast prehrambenih kapaciteta i značajna dugoročna ulaganja u poljoprivredu. Činjenica je da se proces recesije tokom 2011.godine nastavlja na početku 2012.godine sa padom proizvodnje, smanjenim obimom trgovine i smanjenjem usluga u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Zabeleženi rast u rudarstvu, proizvodnji nafte i gasa, električne energije ne mogu kompezirati druge negativne efekte a velika šansa predstavlja poljoprivredna proizvodnja čije  očekivano uvećanje u 2012.godini može uticati na umanjenje dimenzija postojeće recesije. Smanjenje pada tražnje direktno je uticalo na smanjenje zaposlenosti u 2011.godini a što može biti nastavljeno i u 2012.g.

Na smanjenje posledica recesije presudno mogu uticati nove investicije, smanjenje javne potrošnje, inteziviranje procesa privatizacije a uz finansijsku i poresku disciplinu srpsko društvo može dobiti novu šansu izbegavajući grčke, španske i druge scenarije. Otvorenih očiju i uma moramo prihvatiti poražavajuće pokazatelje koji uslovljavaju tešku poziciju onih koji se nalaze u industriji Srbije.

Industrijska proizvodnja iz januara 2012.godine je manja za 2,7% u odnosu na januara 2011.g. prosečna zarada u industriji je u januaru 2012.g. iznosila 36639 dinara a sa plaćenim porezima i doprinosima ona je iznosila 50829 dinara. U odnosu na period januar 2011.g. ona je realno veća za 2%. Industrijski kapaciteti upošljavaju približno 320 000 radnika što je trostruko manje u odnosu na devedesete godine prošlog veka i ukoliko bi industrijski rast dostigao čarobnih 8% godišnje narednih dvadeset godina u 2032.godini imali bismo industrijsku proizvodnju iz 1990.godine. Po saopštenju Privredne komore Beograda u protekle dve decenije ugašeno je 98 industrijskih centara. Broj preduzeća sa više od 1000 radnika pao je sa 229 na 48 od kojih smao 30 u prerađivačkoj industriji. Industrija je sada svega 45% one od pre dvadeset godina a tri puta manja od proizvodnje koja bi postojala da je nastavljen rast od pre 1990.g. Učešće industrije u bruto društvenom proizvodu je za deset godina pao sa 21,7 na 17,4% . Desetinama većih industrijskih postrojenja preti stečaj, većina je u decenisjkom procesu restrukturiranja bez naznaka da će se pojaviti ozbiljni industrijski igrači.

Strategija industrijskog razvoja Srbije od 2011 do 2020 godine, iz jula 2011.godine koju je izradila Vlada Republike Srbije se ne sprovodi te su proklamovani ciljevi kao što je predviđeni rast industrisjke proizvodnje od 6,9% na godišnjem nivou, smanjenje spoljnotrgovisnkog deficita sa 15,5 na 12%, povećanje izvoza dobara sa većim udelom novostvorene vrednosti, prosečna stopa izvoza od 13,5%, 2,3 milijarde evra grinfild investicija u nove tehnologije i objekte i učešće izvoza od 65% u bruto društvenom proizvodu, moraju sačekati novu vladu, nove ministre, tačnije podelu političkog kolača na srazmerne delove.

Industrijski sindikat Srbije će od buduće vlade Srbije zahtevati formiranje ministarstva industrije jer se pokazalo da dosadašnje institucije nisu imale okvir koji bi sprečio propadanje industrije Srbije a kamoli reindustrijalizaciju.

Industrijskim radnicima Srbije Industrijski sindikat Srbije čestita Praznik rada koji u Srbiji to nije sa verom da ćemo 1.maj 2013.godine dočekati sa ispunjenim proklamovanim ciljevima vezanim za reindustrijalizaciju Srbije.