U drugom danu rada međunarodne Konferencije blizu 150 učesnika iz devetnaest zemalja Evrope od kojih je većina u članstvu Evropske unije razmatralo je perspektive industrijskih odnosa i socijalnog dijaloga u srednjeistočnoj i jugoistočnoj Evropi. Možemo slobodno reći da su ovo dve „večite“ teme sa kojima se nose metalski sindikati Evrope i koji predstavljaju osnovne stubove sindikalne politike Evropske federacije metalaca.

Sadržajno inspirativno izlaganje imao je Ulrich Ecklmmann, generalni sekretar Evropske federacije metalaca koji se okrenuo šesnaestom i sedamnaestom maju, Kongresu evropskih metalaca, tekstilaca i hemičara, istorijskom datumu koji ukoliko Kongres bude uspešno okončan može dati odgovore na prisutne probleme. Novostvoreni Evropski industrijski sindikat će imati kapacitete i jake regionalne strukture koje mogu presudno uticati na industrijske odnose i socijalni dijalog na nivou Evrope. Evropa mora prihvatiti razlike a održivost radnih mesta predstavlja osnov razvoja industrije i stabilnih socijalnih struktura. Sadašnja Evropa jeste Evropa špekulacija gde bogati ostaju bogati a siromašni nemaju šansu za oporavak i napredak. Rak rana Evrope predstavlja nezaposlenost koja u proseku iznosi 10% a u pojedinim zemljama kao što je Španija 25%, Makedonija 20% a juče smo čuli da je nezaposlenost u BIH viša od 40%. To nije ni mirna ni pravedna Evropa.

O stanju industrijskih odnosa i socijalnog dijaloga i njihovom razvoju govrili su predstavnici Hrvatske, Crne Gore, Mađarske, Rumunije i Srbije. Uvodno izlaganje u svojstvu moderatora imao je Milan Jevtić, koordinator Regionalnog projekta za radne odnose i socijalni dijalog u jugoistočnoj Evropi ispred Friderich Ebert fondacije. Izlaganje kolege Jevtića, bazirano na istraživanju i prikupljanja podataka na zadatu temu ne ohrabruju predstavnike sindikata, naročito u delu stanja socijalnog dijaloga u jugoistočnoj Evropi.

Još crnju sliku dobili smo posle izlaganja mađarskog kolege Atile Junazasa i Vasilea Gogescu iz Rumunije, predsednika sindikata trgovine koji dolaze iz država članica Evropske unije a koji smatraju da se ukupna situacija pogoršava od trenutka kada su njihove države ušle u članstvo Evropske unije 2007.godine. Ono što se dešava u njihovim državama zasigurno nije evrospki socijalni model i kako reče kolega Gogescu oni su se vratili sto godina unazad kada su u pitanju prava radnika.

Koleginica Vesna Mlinarić i Vedran Dragićević, predstavnici SMH – IS predstavili su centarlne događaje koje su Hrvatski sindikati imali na putu ka Evropskoj uniji istakavši da to nije bilo nimalo lako i da su određeni dobitci proporcionalni gubicima, naročito kada su u pitanju prava zaposlenih.

Govoreći o socijalnom dijalogu i strahovima srpskih sindikata, kada su u pitanju evropske inicijative, Zoran Vujović predsednik SSMS-a je izneo potrebu i očekivanja podrške i solidarnosti evropskih sindikata srpskim sindikatima da sačuvaju ovo malo prava radnika iz perioda socijalizma. Ono što važi u Evropi ne može da važi u Srbiji i zemljama zapadnog Balkana, slepo prepisivanje zakona i akata neće doneti ništa dobro ni radnicima ni srpskom društvu.

Konfreenciju je zatvorio Wolf Jurgen Roder apelujući na prisutne članice Evropske unije da ne izgube nadu a da oni koji hitaju ka EU shvate da trenutno ne postoji bolja mogućnost integracije nacionalnih država od okvira koje daje Evropska unija. Sindikati moraju da napadnu visoke pozicije političkog odlučivanja angažujući se na očuvanju evropskog socijalnog modela, njegovoj primeni i zaživljavanju u državama koje su od skoro članice Evropske unije.