18.04.2012. Uz podršku Privredne komore Beograda, Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj i Udruženje „Klub prvih žena“, u Beogradu je održan Okrugli sto pod nazivom „Značaj poslovnih inkubatora, klastera, Industrijskih zona i parkova za razvoj domaće privrede“.

Uz učešće preko sto predstavnika lokalnih samouprava, regionalnih i gradskih privrednih komora, preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, predstavnika klastera i poslovnih inkubatora, predstavnika instituta, agencija, udruženja, obrazovnih institucija, sindikata i medija vodila se žučna diskusija o poslovnoj infrastrukturi u Srbiji. Uvod u diskusiju je bila prezentacija istraživanja Analiza stanja poslovne infrastrukture u Srbiji koju je priredio Dragiša Mijačić, direktora Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, INTER.

On je istakao su od 2004. godine do sada identifikovana 23 poslovna inkubatora i oni nisu održivi privredni subjekti već uglavnom opstaju na osnovu donacija. Što se tiče klastera registrovano je ukupno 85, trenutno se izdvajaju 4 i to autoklaster, softverski klaster, tekstilni i Agencija za drvo. Najviše klastera ima u Vojvodini, gde se izdvaja Vojvođanski metalski klaster, zatim u Beogradu, NIšu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu. Većina njih radi na granici rentabiliteta, obično imaju jednog zaposlenog i zavise od programa podrške Vlade Srbije. Deluju 92 Industrijske zone u jedinicama lokalne samouprave i 2 Industrijska parka. Razvoj Industrijskih zona zavisi od Nacionalnog investicionog plana -NIP-a a najviše je do sada ulagano u Mačvanski okrug a najmanje tj ništa u Jablanički i Toplički.

Trenutna poslovna infrastruktura zavisi od donatora, nema obučenih kadrova, a potrebno je kreirati čvršće odnose između klastera, inkubatora, MSPP, institucija i univeriteta radi zajedničke podrške. Celu situaciju dodatno opterećuje strahovito konzervativan poreski sisatem Srbije, nedovoljno definisana srpska privreda, nezaokružena zakonska regulativa, nedovoljno definisana uloga klastera, nerešeni imovinski odnosi kod inkubatora i td.

Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj je istakao da se ne koriste dovoljno kapaciteti inkubatora a Srbija je uložila 1,9 milijardi dinara u Industrijske zone. Kao primeri dobre prakse istaknuti su Nacionalni Klaster „Šumadijski cvet“ Kragujevac i Slobodna zona „Jug“ iz Niša.

Zajednički zaključak je da je poslovna infrastruktura u povoju, potrebna je zajednička sinergija, ustanova, institucija, preduzeća, države, lokalnih samouprava radi daljeg razvoja a on je nemoguć bez inovacija i investicija. Potrebna je promena svesti o značaju inkubatora, otvorenost za nove ideje i podrška novim kadrovima.

Pred nama je i pozicija statusa kandidata za Evropsku uniju koja će omogućiti dolazak novih fondova i investicija od 2013. godine a do tada domaća privreda i MSPP će imati podršku domaćih razvojnih fondova, projekata prekogranične saradnje i banaka. Trenutno je upućen javni poziv za podršku poslovnih inkubatora za bespovratna sredstva u 2012. godini mada su izdvojena manja budžetska sredstva za MSPP.

Okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda su prisustvovali predstavnici Industrijskog sindikata Srbije, predsednik Dragan Matić, i potpredsednica Gordana Aleksić. Industrijski sindikat Srbije kao aktivni učesnik Okruglog stola daje punu podršku svim aktivnostima koje omogućavaju bolji rad Poslovnih inkubatora, klastera, Industrijskih zona i Parkova za razvoj domaće privrede.