Beograd, 14.03.2012.

Srbija kao kandidat za ulazak u EU moraće da saobrazi svoje radno zakonodavstvo u skladu sa pravilima Evropske unije i svetskim standardima. Među njima je i inplementacija konvencije 171. MOR-a o noćnom radu. Tim povodom gost na sastanku radne grupe za radna prava GD UN bila je g-đa Cristina Mihes, viši specijalista MOR-a za socijalni dijalog.

Međunarodna organizacija rada (MOR) ima praktično dve konvencije koje se odnose na noćni rad. Prva je konvencija broj 89. koja se odnosi na noćni rad zena iz 1951. godine i druga novijeg datuma iz 1991. godine a u pitanju je konvencija 171. Ovde su u pitanju dva različita pristupa MOR-a. Prvi koncopt 1951. Godine promovisao je zaštitu đena i zabranjivao noćni rad zenama, a drugi noviji i savremeniji concept je propagiranje jednakosti polova, muškaraca i zena.

Svaka članica je kao uslov ulaska u EU morala da se odrekne stare konvencije br 89. iz 1951. i prihvati novu br 171. iz 1991. godine i inplementira je u svoje nacionalno radon zakonodavstvo. U Srbiji se na tom polju dosta kasnilo, konvencija iz 1951 je ratifikovana tek 2000. godine i praktično nije ni promenjivana, tako da su trenutno u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Republike Srbije gosti eksperti iz MOR-a koji treba da pomognu da se Srbija odrekne “stare” konvencije i pomogne kod inplemetiranja nove konvencije 171. U radnoj poseti Ministarstvu rada zaključeno je da nema mnogo poteškoća da se ova konvencija inplementira u naše radno zakonodavstvo i da će se to rešiti.

Konvencija 171. U sebi sadrzi tri osnovna principa.

PRVI princip su redovni lekarski pregledi muškaraca I zena pre njihovog obavljanja noćnog rada. Po pravnim regulativima EU lekarski pregled ide na trošak poslodavaca koji su obavezni da ih sprovedu. Posle mesec dana lekarski pregled se ponavlja iz razloga utvrđivanja kako je noćni rad uticao na zdravlje zaposlenih odnosno kako im organizam reaguje na noćni rad. Kasniji lekarski pregledi se sprovode kod tzv rizičnih grupa (zena, mladih, starih…) takođe sa ciljem utvrđivanja kako im se organizam adaptirao ili ne na noćni rad i da li imaju zdravstvenih poteškoća.

DRUGI princip je odgovarajuća finansijska nadoknada za noćni rad. U svim radnim zakonodavstvima EU postoji klauzula koja se odnosi na finansijsku nadoknadu za noćni rad koja se kreće od 15-25% u zavisnosti od zemlje.

TREĆI princip se odnosi na one osobe koje ne mogu da podnesu noćni rad. Poslodavac je tada u obavezi da takvim osobama nađe slične poslove u dnevnoj smeni u skladu sa njihovim znanjima I veštinama posla koji su dotada obavljali. Ako je to nemoguće takve osobe mogu dobiti otkaz od poslodavca ali prethodno mora da dokaze da je ucinio sve sto je mogao da joj nađe posao u dnevnoj smeni. Izuzetak su “trudnice” koje mogu da izaberu da li zele da rade ili ne u noncom radu a da ta njihova odluka ne moze biti osnov za otkaz.

Na pitanje našeg kolege mr Jovana Stojkovića iz ISS, kakve novine donosi konvencija 171. Po pitanju limitiranja noćnog rada, gđa Cristina Mihes je odgovorila da kada je u pitanju limitiranje noćnog rada, poslodavci su u obavezi da pre rasporedaoslenih o tome obaveste reprezentativne sindikate I da u toku jednog dana rad u noćnoj smeni ne moze biti duzi od 8 sati. Jedna od mera limitiranja noćnog rada je I skraćivanje radnog vremena odnosno mogučnost izbora: ili finansijska nadoknada ili skraćenje mesečnog fonda radnih sati. Fond radnih sati u noćnoj smeni ne sme prelaziti 30% ukupnog fonda časova.

Inače po definiciji MOR-a pod “noćnim radom” se smatra svaki rad zaposlenog u trajanju od  3 sata u period od 22.00 h do 6 ujutru.