Industrijski sindikat Srbije  u želji da svoje planove i programe rada uskladi sa stanjem u okruženju je izvršio analizu najznačajnijih makroekonomskih pokazatelja na osnovu kojih se može doneti sud o šansama da srpsko društvo i privreda prežive 2012.godinu. Na osnovu pokazatelja i podataka koji slede Srbiji se ne piše dobro i zato je odgovornost sindikata za budućnost još veća.

 Nezaposlenost je u Srbiji je došla do alarmantnih 25%, što znači da 800 000 radnika traga za poslom u trenutku kada poslodavci i strani investitori ukazuju da većina tih ljudi ne ispunjava kriterijume i potrebe tražnje na tržištu rada. Siva zona zapošljavanja je u Srbiji svakodnevnica i procene govore da je 600 000 do 800 000 radnika neprijavljeno, što znači da nemaju zdravstveno osiguranje te da im se ne uplaćuju porezi i doprinosi.Trend gubitka posla se nastavlja i u 2012.godini a obeshrabrujući je podatak da je u periodu od 2008 do 2011 bez posla ostalo 255 000 radnika mahom u industriji.

Po najnovijim podacima međunarodne standarde i kriterijume za siromaštvo u Srbiji ispunjava preko 700 000 stanovnika a poskupljenja namirnica koje sačinjavaju potrošačku korpu svakodnevno raste. Rast troškova usluga nafte i naftnih derivata doprinosi da će se broj siromašnih u Srbiji povećati. U ovom trenutku vrednost potrošačke korpe iznosi oko 60 000 dinara dok je prosečna bruto zarada blizu 44 000 dinara.

Minimalna zarada iznosi 17 748 dinara a i tu zaradu svakog meseca ne prima 75 000 radnika. Njaveći broj randika koji primaju ispod minimalne zarade je u industriji. Industrijski radnik u Srbiji dobije osam kakvih takvih zarada dok 55 000 ne dobija zarade po više meseci. U ovom trenutku u industriji radi preko 300 000 radnika dok u javnom sektoru, državnim preduzećima i administraciji, obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti  radi preko 500 000 radnika. U javnom sektoru su zarade znatno bolje, veća je sigurnost posla i bolje otpremnine.

Najnoviji pregovori sa predstavnicima MMF-a i drugim međunarodnim institucijama govore da će novac dolaziti sa starne na kašičicu i da će ranija kreditna zaduženja doći na naplatu 2012.g.

Na sve ovo treba dodati da se za maj najavljuju politički izbori. Kampanja je već započeta a jedine moguće žrtve svih ovih pokazatelja i događanja, poučeni ranijim iskustvima, biće radnici Srbije. Najava zaintersovanosti države za reindustrijalizaciju Srbije pretočena u Plan razvoja industrij Srbije 2011 – 2020 je sadržana samo na papiru a potencijalni investitori shodno takvom ponašanju ne dolaze u Srbiju u potrebnom broju.

Industrijski sindikat Srbije sa velikom zabrinutošću gleda na 2012.godinu i shodno tome mobiliziraće sve svoje potencijale kako bi se najcrnji scenario ekonomskog i socijalnog propadanja sprečio.