Zainteresovanost Evropske komisije koja se bavi analizom ekonomskih kriterijuma u okviru kandidature Srbije za članstvo u Evrospkoj uniji iskazano je kroz dvanaest preporuka. Komisija konstatuje da je  Srbija je napravila važan korak ka uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije i postizanju određenog nivoa makroekonomske stabilnosti uprkos globalnoj ekonomskoj i finansijskoj krizi. Ipak neophodni su dalji napori za restruktuiranje ekonomije i poboljšanje poslovnog okruženja, najviše kroz jačanje vladavine prava i uklanjanje birokratije, jačanje konkurencije i uloge privatnog sektora. Srbija bi trebalo da nastavi sprovođenje strukturnih reformi za jačanje privrede i stvaranje klime za privlačenje stranih investicija. Ostvaren je nivo makroekonomske stabilnosti koji dozvoljava privrednim subjektima da donose svoje odluke u klimi predvidljivosti.

Ohrabruje podatak da je Ekonomska politika u proteklih deset godina zabeležila  stalan rast uz  postepeno smanjenje inflacije i generalno poboljšanje opštih uslova života. Ipak, globalna kriza je pokazala sve ranjivosti ekonomskog sistema, koji je zasnovan na domaćoj potražnji i većinski  se finansira od kredita.

Komisija zakljušuje da je u poslednje vreme, ostvaren  značajan napredak ka jačanju finansijskog okvira i kvaliteta javnih finansija, što će prouzrokovati promenu ka više održivom i izbalansiranom rastu, rukovođenom izvozom i investicijama.

Izvestan broj strukturnih slabosti je ostao i šteti privredi. Uticaj države na privredu je ostao visok, najviše zbog sporog napretka u privatizaciji i liberalizaciji cena, dok je  poslovno okruženje  i dalje opterećeno pravnom nesigurnošću i birokratijom. Evidentirano je sporo donošenje i primena odluka sudova potkopavaju poverenje u pravni sistem. 

Srbija mora da unapredi investicionu klimu i time pojača interesovanje stranih ulagača. Nedovoljno investiranje drži nezaposlenost na  visokom nivou, Srbija mora hitno da ispravi strukturne nepravilosti na tržištu rada, posebno odnos ponude i potražnje obučene radne snage. Neformala privreda ostaje važan izazov.

Za oblasti javnih nabavki, konkurekcije i intelektualne svojine, ocena je da Srbija mora da preduzme dalje napore u usaglašavanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i da ih uspešno sprovede u srednjem roku.

Postojanje funkcionalne tržišne privrede zahteva da cene, kao i trgovina budu liberalizovane i da postoji primenljiv pravni sistem, koji poštuje vlasnička prava. Makroekonomska stabilost i konsenzus o ekonomskoj politici pojačavaju performanse tržišne privrede. Dobro razvijen finansijski sektor i odsustvo prepreka za ulazak i izlazak sa tržišta poboljšavaju efikasnost privrede.

Kriza je istakla slabosti ekonomske politike u Srbiji i istakla potrebu za strukturnim promenama koje bi usmerile razvoj privrede ka sopstvenom održivom napretku.

Nezavršena likvidacija i/ili ukidanje preduzeća u drušvtenom ili državnom vlasništvu ostaje izazov u tranziciji u tržišnu privredu u Srbiji.

Evropska komisija kroz „preporuke“ daje smernice i kritiku Vladi Republike Srbije očekujući da će naredni period podrazumevati konkretne aktivnosti u ostvarenju i sprovođenju preporuka Evropske komisije.