Untitled Document

ARHIVA VESTI

Propast proklamovanih načela privatizacije najboje se vidi na slučaju preduzeća u Restrukturiranju. Sudski spor u Strazburu izgubila država Srbija a ne preduzeća sa znakom R koja su tužili bivši i sadašnji radnici.
RESTRUKTURIRANJE KAO KAMEN OKO VRATA SRPSKIH PREDUZEĆA

18.11.2011.
Dugo godina je znak R – Restrukturiranje, bio svojevrsna zaštita preduzećima koje je država Srbija proglasila od vitalnog, nacionalnog značaja za privredu Srbije. od dvadesetak preduzeća sa znakom R krajem dvadesetog veka se povećao na preko sto, početkom dvadeset prvog veka. „Posebna“ briga države Srbije ovim preduzećima rezultirala je u najvećem brojem slučajeva njihovim poslovnim posrtanjem, neuspešnim kriminalnim privatizacijama, otkazima i aferama. Sve je to građane Srbije koštalo milione evra a rezultat ravan nuli.
Ovaj uludo potrošen novac nije očuvao ni radna mesta ni socijalni mir a izostala je bilo kakva odgovornost onih koji su u svemu ovome učestvovali. Poveriocima i radnicima je bilo onemogućeno da naplate svoja potraživanja pa su mnogi privredni subjekti propali a radnici su ucenjeni ostvaljali neisplaćene zarade zarad dobijanja kakvog takvog socijalnog programa.Ovakava pozicija je omogućila pojedinim rukovodstvima u preuduzećima, sa zaštitnim znakom R, da se ponašaju komotno, bahato i neodgovorno prema radnicima i sindikatima koji su tražili posao i zarade. Često smo čuli od direktora da ako nam se nešto ne sviđa da tužimo preduzeće a oni su znali da i pored dobijenih pravosnažnih presuda nećemo moći da ih naplatimo jer su oni sa znakom R beli medvedi srpske privrede. Sve je ovo trajalo do trenutka kada je evrospki sud u Strazburu presudio na korist radnika koji su tužili svoja preduzeća za zarade i druga prava po osnovu rada.
Kao što to biva država Srbija i sprsko zakonodavstvo je ispoštovalo nalog iz Strazbura, aktivirane su pravosnažne presude koje su usled dugogodišnjeg zastoja preko kamata narasle do milionskih cifara. Ovaj spor u Strazburu nisu izgubila tužena preduzeća već država Srbija i ona je dužna da iznađe modalitet i način da se pravosnažne presude ispoštuju ali ne od novca preduzeća i blokadom računa već iz budžetskih sredstava planiranih za 2012.godinu. Namirenje radnika dovelo bi i do povećanja atraktivnosti tih preduzeća u procesu privatizacije jer investitori ne žele da kupuju „mačku u džaku“.
Industrijski sindikat Srbije ohrabruju informaicje dobijene od predstavnika vlasti i predstavnika MMF-a da se planiraju sredstva za podršku i subvencije privredi u 2012.godini i tu treba pridodati neophodna sredstva za isplatu radnika koji su utužili preduzeće. To nije tako veliki novac a ako se on ne nađe na desetine preduzeća će prestati sa radom a desetine hiljada radnika će ostati bez posla. Računica je jednostavna, mnogo manje košta i ima manje posledice dati novac za tužbe nego zatvarati preduzeća i gubiti radna mesta. Zaustavljanje ili stopiranje procesa neće obrisati ni dugovanja ni pravosnažne presude i zato je jedino rešenje da država Srbija podnese punu odgovornost za nastalu situaciju i obezbedi finansijska sredstva.

O nama

Forum