Untitled Document

ARHIVA VESTI

INTERVJU: DR ZORAN STOILJKOVIC
ZAŠTO SU IZBORI VAŽNI ZA UGS "NEZAVISNOST" ?

Beograd, 18.01.2007.
Zašto su izbori važni za UGS “Nezavisnost“?

Važni su u dva smisla. Prvo,kao za sve zaposlene i sve građane Srbije, zato što izbori treba da u situaciji političkog vakuma, koji je nastao tim što niti je manjinska vlada mogla da vlada sa punim kapacitetom,niti je opozicija mogla da je obori, izlaz nađen oko donošenja novog Ustava koji je bio svima prihvatljiv osnov za raspisivanje izbora. Izbori treba da dovedu do stabilnije vlasti sa punijim kapacitetima upravljanja u teškoj i složenoj situaciji sa kojom je suočena Srbija. Dodatni razlog važnosti izbora za sindikat “Nezavisnost“ jeste u tome što onda možemo da vidimo ko će sa koliko legitimnosti biti na vlasti i kakve zahteve možemo da uspostavimo vezano za veće poštovanje i uvažavanje tripartizma, socijalnog dijaloga, prihvatljivog karaktera radnog i socijalnog zakonodavstva i izvodljive i održive strategije privrednog razvoja, kako bi zauzeli adekvatan stav i pokušali da kroz sve mehanizme koji su nam ostali i kroz veze sa strankama, a još više kroz korišćenje uticaja kroz rad parlamentar-nih odbora, i kroz institucije socijalnog dijaloga, ali i javnost i sindikalnu i civilnu ponudu da maksimilizujemo svoj uticaj i da zaista budemo nezaobilazan faktor na socijalno političkoj sceni. Znači, prvo treba da vidimo ko će voditi tu politiku, a onda uspostaviti pre toga i sve vreme jasne zahteve koji će onda biti siguran kriterijum na osnovu koga ćemo utvrđivati stavove prema takvoj vlasti.

Kakav je odnos UGS “Nezavisnost“ prema predizbornim obećanjima pojedinih političkih partija?

Ono što se sada, po prvi put dešava od višestranačkik izbora 1990. godine, je što je konačno prioritet građana i zaposlenih postao prioritet na političkoj ponudi.Dominiraju pitanja standarda, kvaliteta života, zapošljava-nja, privrednog razvoja, borbe protiv korupcije, ono na čemu smo dugo insistirali, i svi nude tu vrstu ponude građanima sa dosta sličnim postavka-ma. Ono što trebaju građani, zaposelni i sindikat Nezavisnost da procene je sa kolikom uverljivošću, sa prethodnim rezultatima, sa koliko kapaciteta, imajući u vidu međunarodnu podršku, realno to mogu da urade. I to je nešto što ovde treba da bude i princip. Naravno da u akvoj sličnoj ponudi je dosta teško se snaći, ali je ono što je njihov minuli rad i što je naše prethodno iskustvo sa njima, treba da bude kriterijum i našem sindikatu i svakom pojedinačnom članu kod konkretnog opredeljivanja.

Znamo da je nezahvalno predviđati moguće rezultate, ali kako to izgleda iz vašeg ugla?

Onoliko koliko za sada pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja, kampanja je duga, niskointenzivna, razvučena, presečena gomilom praznika, sve stranke čuvaju ključne argumente za vrhunac kampanje koji će se svesti na period od sledećih nekoliko dana, ali na nivou očekivanog je da izlaznost bude negde oko izlaznosti,kao na prethodnim parlametarnim izborima 2003.g., negde oko 3,6 i 4 miliona građana, ili oko 55 - 60%. Da će broj "rasutih" glasova, odnosno onih koji ne preskoče cenzus i ovog puta biti dosta veliki, da će dosta stranaka, lista koji će biti ispod cenzusa, a oko onih koji će izvesno preskočiti taj census i koje će biti ključne stranke u parlamentu nema mnogo dilema.Negde je podjednak uticaj Demokratske stranke i Radikala. Odmah iza njih je DSS i narodnjački blok, odnosno koalicija oko njega. Dosta je izvesno da će i G17 preskočiti izborni prag zbog vrlo intenzivne kampanje koju je imala. Šanse da uđu u parlament imaju LDP i grupacija oko LDP i Čede Jovanovića i još uvek postoje dosta realne šanse da i SPS preskoči taj izborni prag, s tim što je to neizvesnije nego ikad do sad, jer je dosta aktera poput PUPS-a,nešto što ograničava njihovo izborno telo. Ostale grupacije imaju tek matematičke šanse da preskoče cenzus. Naravno posebna je stvar ovoga puta sa tzv. prirodnim cenzusom za manjine tako da je realno očekivati da će taj niski cenzus od 0,4 % odnosno 12-14.000 glasova preskočiti nekoliko političkih organizacija, etničkih manjina i da će manjine na ovaj ili onaj način imati negde između 10 i 15 poslanika.

Zašto se UGS “Nezavisnost“, nije preciznije odredio u smislu podrške određenim strankama i političkim grupacijama?

Jednostavno to je naša tendencija i mi uvek očekujemo da će se politčka scena tako iskristalisati da ćemo imati pouzdanog, stabilnog relevantnog partnera koga tražimo na tom demokartskom i socijaldemokratskom polu političke ponude.Nažalost u međuvremenu, zadnje dve ili tri godine, kad smo pokušavali da to kroz različite sporazume i saradnju ostvarimo, nije bilo odgovarajućih reakcija i ozbiljne ponude od ovih stranaka, tako da i dalje ostajemo rezervisani jer nemamo garancije da svojima članovima i zaposlenima sa izvenosšću potvrdimo, da kažemo, da je neko dosadašnjim ponašanjem zaista zaslužio da tu vrstu jasne poruke i opredeljenja napravimo. Ostaje nam i dalje ta pozicija da insistirajući na svojim zahtevima i na svojoj platformi procenjujemo da je to ipak nešto što se kreće u granicama demokratskog bloka i da je to nešto na čemu je "Nezavisnost" uvek insistirala, da bez obzira na ponudu koja se tiče socijalno ekonomske ravni i šanse ozbiljne da ostvare, imaju samo one stranke koje imaju jasnu naglašenu demokartsku, reformsku i proevropsku orijentaciju.

Da li sindikati u ovom trenutku, ili pojedinačno ili ukupno kad bi bili ujedinjeni mogu presudno uticati na rezulat izbora?

Sindikati potencijalno to mogu, prosto zato što, uz sve rezerve i sva ograničenja i kritičko iščitavanje podataka, svi sindikati u Srbiji još uvek imaju negde između 730.000 i 780. 000 članova sa objedinjenom ponudom. Jedni podržavaju konkretnu stranku ili koaliciju, drugi jedan širi blok, a treći su na potpunoj poziciji ekvidistance prema svima i nemaju niakakav prioritet, prosto krune tu vrstu ponude i ono što će pojačati političku pregovaračku poziciju sindikata, na čemu istovremeno moramo raditi je,da sednemo i ozbiljno razgovaramo sa svim onim sindikatima koji imaju taj prefiks autonomnih sindikata, da ne govorimo demokratski, razgova-ramo, šta je to zajednička platforma i kako da onda poboljšamo svoju pregovaračku poziciju. Pošto do toga, nažalost nije došlo, to ovog puta na ovim izborima očito ne možemo uraditi, ali je nešto što je neophodno da bi smo imali jaču pregovaračku poziciju.

O nama

Forum