Untitled Document

ARHIVA VESTI

„Evropi je potreban snažan plan za društveni i industrijksi oporavak“ zaključak je analize Evropske federacije metalaca (EMF) koji podržava Industrijski sindikat Srbije.
RADNICI EVROPE SUOČENI SA DEPRESIJOM

Radnici u proizvodnji ne mogu da priušte sebi plaćanje cene krize, a Evropa ne može sebi da priušti da ih izgubi, radnici u privredi postali su žrtve krize koja uopšte nije bila njihova krivica. Vlade su davale stotine milijardi evra bankarima i jasno su radnicima dale do znanja da su oni ti koji moraju da plate cenu krize. Ozbiljnost krize jasna je zbog porasta broja otpuštenih, visokog procenta nezaposlenih i povišene društvene tenzije. Evropska federacija metalaca (EMF) svim srcem odbacuje prebacivanje tereta na obične zaposlene ljude. Industrijski sindikat Srbije je u potpunosti na stanovištima EMF-a prepozanjući identične probleme radnika Evrope koji su prisutni u Srbiji.
Politički odgovor ekonomiji bio je loše koordinisan, često kontradiktoran i neadekvatno izveden. Dok je finansijski kapitalizam na kolenima, vreme je da politički i ekonomski lideri oglase novi model ekonomskog razvoja koji promoviše bolju ekonomsku, društvenu i ekološku održivost. Jaka privredna baza je fundamentalna za lansiranje ovakvog modela, i oslanja se na snažno učešće radnika u proizvodnji u definisanju budućeg pravca kretanja.
Deo ovih stavova EMF-a ugrađen je i u „Program mera i aktivnosti kao odgovor na finansijsku i ekonomsku krizu u Srbiji“ koju je Industrijski sindikat Srbije prosledio Vladi Republike Srbije, resornim ministarstvima i socijalnim partnerima.
Identični stav EMF-a i ISS-a se ogleda u zalaganju za promovisanje jačeg i održivijeg industrijskog sektora kako u Evropi tako i u Srbiji. U svojoj analizi EMF izdvaja četiri ključne mere:
1. Regulisanje finansijskog tržišta i zalaganje za balansiranu društvenu tržišnu ekonomiju sa ciljem da novac od poreza stigne do kompanija u krizi.
2. Osiguranje snažne i održive privredne proizvodnje sa krajnjim ciljem stvranja kvalitetnih poslova razvoja, istraživanja i investicija.
3. Izbegavanje produžetka recesije, obezbeđivanje sposobne radne snage te pristojne plate i uslove rada koje obezbeđuju zdrava i bezbedna radna mesta.
4. Promovisanje novog modela korporativnog upravljanja sa oslanjanjem na kolektivno pregovaranje i značajniju participaciju zaposlenih u kompanijama u odnosu na sadašnja prava.

Slepo verovanje u tržište i neuvažavanje upozorenja koja su sindikati slali 2007. i 2008.godine omogućili su bankarski i privredni sunovrat čemu je kumovala politička nespretnost državnih vlada.
Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji ubrzano raste i predviđeno je da će dostići 9,3% u 2009 i 10,2% u 2010, kako kaže Komisija. U isto vreme, plate mnogo sporije rastu. To može prouzrokovati poražavajući ciklični efekat na unutrašnje evropsko tržište
Ovo zahteva koordinisan sveobuhvatan i koheretan odgovor na nivou Evrope a samim time i Srbije. Industrijski sindikat Srbije je prepoznao podudarnost problema evropske i srpske privrede, zalažući se da se određena pozitivna iskustva u suzbijanju depresije i recesije ostvarene u Americi i Evropi ostvare i u Srbiji.
Najveći udar doživela je metalska industrija posebno u automobilskom sektoru što je dovelo do viška radnika, uvećanja nezaposlenosti i ukupne smanjene potrošnje.
Uticaj na nivou kompanija na krizu može se otprilike podeliti na 3 grupe:
1. «zdrave» kompanije koje su direktno ili indirektno pogođene pomanjkanjem kredita i/ili ponuda kao rezultat pada javne potrošnje;
2. kompanije koje su već pribegnule ekonomskom restrukturiranju ili se pre krize suočile sa problemima, gde su se endemski problemi uvećali; i
3. ostaje jedan broj kompanija i sektora koji trenutno profitiraju od događaja oko sebe, ali ako kriza potraje ova razlika će se istopiti.

Uprkos ovim razlikama, postoje i kompanije koje koriste priliku koju im kriza nudi da primene preterano dramatično smanjenje prozivodnje i restrukturiranje, koje bi se inače smatralo društveno i politički neprihvatljivim. U vremenu velike nesigurnosti za evropske radnike u proizvodnji, EMF u potpunosti odbacuje upotrebu trenutne ekonomske krize u svrhu implementacije neopravdanih dugoročnih planova za restrukturiranje, i smatra sa primarno da se zadrže zaposleni kao i industrijsko znanje.
Prve žrtve krize u proizvodnji bili su upravo oni koji su bili najmanje sposobni da se sa njom bore, a to su hiljade nezaštićenih radnika u Evropi. Hiljade privremeno zaposlenih radnika, kao i onih koji rade na ugovor dobili su otkaze, ponekad čak bez otkaznog roka. Za one koji još uvek rade radnička prava su dovedena u putanje, i javljaju se zahtevi za veću fleksibilnost i privremene radne ugovore. EMF je duboko zabrinut zbog izgleda da će se društvena kriza u Evropi produžavati. Identična situacija je i u Srbiji stim što ne postoji ni jedna osmišljena i objedinjena sindikalna akcija a Industrijski sindikat Srbije pokušava da sindikate iz industrijske grupacije objedini kroz zajednički nastup prema institucijama države i zaštite interesa čitave industrijske grupacije.
Sindikalni savetodavni odbor (TUAC) Evrospke federacije metalac kao i navodi OECD-a ukazuju da finansijska kriza nije ni blizu svog kraja niti znakovi njenog posustajanja. Cena koštanja nije jednako preraspodeljena na radnike i poreske obveznike te je neophodno uvesti nove mere koje u osnovi imaju visok stepen neophodne opšte društvene solidarnosti.

O nama

Forum