Untitled Document

ARHIVA VESTI

BEZBEDNOST NA RADU U SRBIJI: ODGOVORNOST - ŠTA TO BEŠE ?!
CRNA HRONIKA U FABRIKAMA

Beograd, 10.11.2006.
Najnovija pogibija radnika fabrike cementa “Holcim“ Paraćin, predstavlja nastavak nesreća, koje se u kontinuitetu događaju. Ono što je evidentno je da su sve češće nesreće sa smrtnim ishodom. U Srbiji postajemo svojevrsni "sampioni katastrofa": za devet meseci 2006. godine na radnom mestu poginulo je 46 radnika, a teže povređeno oko 800 radnika. Ono što je zabrinjavajuće, je činjenica, da se nesreće događaju i u preduzećima koja su u prethodnom periodu preduzimala značajne mere kako bi bezbednost i zdravlje digli na viši nivo, kao što je to slučaj sa “Holcimom“.
Jasno je da ćutanje nadležnih državnih organa, povodom sve učestalih nesreća na radnom mestu, predstavlja stimulans i za one koji su se do sada trudili da poštuju zakonske odredbe iz ove oblasti da i oni nisu baš obavezni da ih se pridržavaju ili da ih se pridržavaju selektivno. Ulaganje u zaštitu i bezbednost na radnom mestu predstavlja izvestan trošak, pa ako to ne radi jedan Peconi i ne snosi nikakve posledice, zašto bi to radio jedan “Holcim“ ili U.S. Steel ? Za ovakvo stanje odgovorni su državni organi, pre svega Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, u čijoj je nadležnosti sprovođenje zakona, ali i istražni i sudski organi, koji treba da vrše utvrđivanje i procesuiranje odgovornih.
Ni jedni ni drugi ne rade svoj posao, čak šta više, ceo problem pokušavaju da minimalizuju, prebacujući problem jedni drugima, očekujući da će se problem sam od sebe rešiti. I dok Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku uvek kada se dogodi ovakva nesreća, kao što je u “Holcimu“, pokušava da minimizira iznoseći različite statističke podatke, sudovi i pored podnetih prekršajnih prijava od strane Inspekcija, procesuiraju tek 17% predmeta, dok ostale završe u fiokama sudova.
Dokaz nemarnog odnosa državnih organa prema ovom problemu je i slučaj “Grmeča“, koji ni posle jedanaest godina nije procesuiran, da javnost nije obaveštena ko je odgovoran za eksploziju i stradanje radnika u “Prvoj iskri“, Barič, a da ne pominjemo da je javnost ostala uskraćena za informaciju, ko je odgovoran za pad krana na Novom Beogradu, kada je stradalo četiri radnika. Ovo su samo drastični primeri neodgovornosti nadležnih, ne zanemarujući ostale, a crna hronika je zastrašujuća. Za devet meseci 2006. godine na radnom mestu poginulo je 46 radnika, a teže povređeno oko 800 radnika. I dok UGS Nezavisnost pokušavaju da putem seminara, tribina, štampanja publikacija, edukuju aktiviste i članstvo o ovom problemu, ostali odgovorni za ovu oblast, koristeći nerad državnih institucija u ovoj oblasti, uopšte ne posvećuje pažnju, kako je zakon jasno propisao, da je "poslodavac najodgovorniji za bezbedan rad".
I ako je usvojen dosta solidan zakon, i ako su propisane dosta visoke kazne za poslodavce, iako se zna ko je nadležan za sprovođenje zakona, stanje je sve gore i gore. Najodgovorniji za ovo stanje su nadležni državni organi i poslodavci i tu nema pogađanja. Koliko još ljudi treba da izgubi život da bi se neko pokrenuo da radi svoj posao. Ne čineći ništa na sprovođenju zakona, nadležni državni organi postaju saučesnici neodgovornih poslodavaca čija neodgovornost dovodi do učestalih tragedija.

O nama

Forum