Untitled Document

ARHIVA VESTI

CENTAR ZA OBRAZOVANJE ISTRAŽIVANJA I PRIVATIZACIJU UGS "NEZAVISNOST"
IZVESTAJ O SOCIJALNIM POSLEDICAMA PROCESA PRIVATIZACIJE

Beograd, 18.10. 2006.
Period od pet godina za nama, sasvim je dovoljan da se uoče bazične tendencije u procesu tranzicije i privatizacije u Srbiji. Ocene ovog procesa danas daju mnogi, članovi političke elite, vlast i opozicija, nezavisni intelektualci, analitičari, građani... Mišljenja su podeljena i kreću se od hvalospeva, preko umerenog stava da postoje pomaci, ali da su oni nedovoljni, pa sve do drugog pola, na kome se nalaze oni koji smatraju da se nije ništa promenilo ili da je stanje čak i gore.
Ono što je karakteristično za većinu ovih ocena, nezavisno u koju grupu spadaju, jeste da je uglavnom reč o političkim stavovima i političkom marketingu, a ne o stručnoj analizi, zasnovanoj na empirijskim podacima, koja nastoji da ovaj proces posmatra u svetlu stvarnih poteza i njihovih kratkoročnih i dugoročnih posledica.
Iz tih razloga Centar za OIP UGS «Nezavisnost», uz finansijsku podršku Progetto Sviluppo i UNISON, prošle godine je sproveo prvo istraživanje ekonomsko-socijalnog položaja zaposlenih u privatizovanim preduzećima u Srbiji, a sredinom ove godine isto istraživanje je ponovljeno. Prezentacija rezultata ovog istraživanja obavljena je na Nacionalnoj konferenciji «Socijalne posledice procesa privatizacije», 18. oktobra 2006. godine u Beogradu, a tom prilikom je predstvaljena i Brošura koja je tim povodom izdata. Učesnici Konferencije su bili članovi predsedništva UGS «Nezavisnost», predstavnici Progetto Sviluppo i italijanskih sindikata, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Ministarstva za privredu, Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i Agencije za privatizaciju R. Srbije, Friedrich Ebert, Swiss Labour Assistance, nezavisni eksperti i predstavnici medija.
Govoreći o osnovnim nalazima isprovedenog istraživanja naglašeno je da je ono sprovedeno na uzorku od 50 preduzeća u kojima je obavljena privatizacija, da su uz upitnik za sindikalne poverenike, koncipirani i upitnici za većinske vlasnike i Agenciju za privatizaciju R. Srbije kao telo koje je zaduženo da promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije i da su se ciljevi istraživanja odnosili na pokušaj dolaženja do odgovora na mnogobrojna pitanja (ukupno blizu 200) o tome šta se dogodilo i šta se događa u privatizovanim preduzećima, koa što su npr.: Da li je sindikat bio uključen u proces privatizacije? Da li se poštuju kupoprodajni ugovori? Da li je postojao Kolektivni ugovor u preduzeću i da li danas postoji? Da li se zarade isplaćuju redovno? Kako se ostvaruju prava manjiskih akcionara? Da li privatizacija uticala na broj zaposlenih u preduzeću, zarade, uslove rada...?
Prezentovani rezultati i ovog istraživanja su potvrdili da tranzicija ima svoju ekonomsku i socijalnu cenu i da se čini da je ova druga koja je do sada plaćena mnogo veća od one koja je bila nužna da je socijalni dijalog prihvaćen ne kao demokratsko-politički ukras ili socio-populistički detalj već kao ekonomska činjenica i uobičajeni način rešavanja tranzicionih problema. Skoro u polovini anketiranih preduzeća (45,83%) sindikat nije učestvovao u procesu privatizacije (ugavnom u aukcijskim procedurama), a u četvrtini njih (22,92%) upšte nije ni informisan o otpočinjanju privatizacije. Zabrinjava i podatak o neaktivnosti i nezainteresovanosti sindikata (čekali su da ih neko pita?!), zaplašenosti ili osećaju nemoći u nekoliko povereništava, čemu bi UGS «Nezavisnost» morali da posvete posebnu pažnju. Na potrebu intenzivnije i masovnije sindikalne edukacije upućuju i odgovori sindikalnih poverenika u 2/5 preduzeća gde sindikatima nisu bili jasni uslovi pod kojima je sprovođena privatizacija, ali pri tom oni ne negiraju da je proces bio transparentan i javan.
Posmatrajući odgovore većinskih vlasnika na pitanje: «Da li ispunjavate svoje obaveze iz ugovora o prodaji?» moglio bi se zaključiti da nema većih problema u preduzećima nakon privatizacije, jer ogromna većina njih tvrdi da ih ispunjava, što se ne bi moglo zaključiti na osnovu odgovora sindikalnih predstavnika. Novi vlasnici izgleda da vrlo retko održe obećanje dato pri kupovini i pre svega su zainteresovani za izvlačenje koristi iz preduzeća. Motivi za nepoštovanje Ugovora su veoma različiti, od nesposobnosti kupaca da ispune ono što je ugovoreno, preko realizacije ličnih interesa do interesa iza kojih stoji neko od konkurentskih preduzeća. Rezulttai su pokazali da nisu svi kupci «rođeni biznismeni», ima i onih koji se baš i ne snalaze najbolje, i onih koje preduzeće mnogo ne interesuje, ali i konzorcijuma zaposlenih koji se teško oslobađaju samoupravne logike u upravljanju privatizovanim preduzećem.
Ukupan broj zaposlenih u preduzećima obuhvaćenim istraživanjem smanjio se za 39%. Samo u 4,17% preduzeća nije bilo otpuštanja po osnovu tehnološkog viška. Većina onih koji su odlazili iz preduzeća dobijali su nadoknadu čija se visina bitno razlikuje od preduzeća do preduzeća (od 35 EUR do 500 EUR po godini radnog staža). S obzirom da je do novog zapošljavanja došlo u 3/4 posmatranih preuzeća za oko 10,5%, zaključujemo da je blizu polovine onih koji su u njima radili pre privatizacije otpušteno (ostalo bez posla). U odnosu na istraživanje sprovedeno prošle godine kada je ukupan efekat privatizacije na zaposlenost bio smanjenje broja zaposlenih za nešto manje od 1/5, moglo bi se zaključiti da se tek sada ispoljavaju pravi negativni, zapravo tragični, efekti privatizacije na broj zaposlenih. Osim negativnih efekata privatizacije na povećanje broja nezaposlenih, veliki problem koji je ona donela za radnike jeste smanjenje njihovih radnih prava i socijalna nesigurnost. Kada su zarade u pitanju, u mnogim slučajevima značajna ukidanja radnih mesta su iskorišćena da se novac prelije u plate onih koji su zadržali posao. U drugim slučajevima rastuća opšta nezaposlenost je bila odlučujući faktor za smanjivanje zarada.
Na Konferenciji je zaključeno da su dosadašnji pozitivni privatizacioni efekti krajnje skromni, a da su oni negativni u svojoj punoj meri došli do izražaja. Ostalo je neubedljivo decidirano prihvatanje većinskih vlasnika da sarađuju sa sindikatima (barem onih koji su pristali da učestvuju u istraživanju), kao i to da je ta saradnja u većini slučajeva do sada bila zadovoljavajuća ili čak odlična, jer ih prezentirani odgovori sindikata u tome demantuju. Rezultati ovog istraživanja upućuju na zaključak da je proces privatizacije još uvek daleko od svog savršenog kraja! Imajući u vidu veoma konkretne i realne posledice aktuelne privatizacije na položaj zaposlenih koje se već itekako osećaju i praksi, kao i mogućih socijalnih konsekvenci promena koje tek dolaze, da se zaključiti da će privatizacija još dugo biti u samom fokusu interesa u Srbiji.
Razgovori sa učesnicima, njihovi komentari, pitanja, razmišljanja, sugestije..., potvrđuju opravdanost organizovanja ovakvog istraživanja i ukazuju na potrebu njegovog kontinuiranog sprovođenja i stalnog razmatranja ovog pitanja na sednicama Socijalno-ekonomskog Saveta Srbije. Izveštaj pripremio: dr Zoran Ristić

O nama

Forum