Untitled Document

ARHIVA VESTI

„Pare će doći“, čekamo rode. "Mož da bude, ne mora da znači", narodna izreka koja najbolje oslikava stavove i razmišljanja Vlade Republike Srbije.
IZVESNO JEDINO NEIZVESNO

Beograd, 31.12.2008.
Da je konačno pukla tikva između velikog Trojnog pakta, tj Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, ukazuje propast aktivnosti oko potpisanog, ali nikad poštovanog i primenjenog Opšteg kolektivnog ugovora. Otrovne strele i optužbe pljušte sa svih strana. Premijer Mirko Cvetković javno izjavljuje da oni koji ne razumeju kriznu situaciju su nenormalni, a u tu grupu nenormalnih spadaju radnici i sindikalci. Sklonost premijera Mirka Cvetkovića ka narodnim umotvorinama ogleda se i u izjavi da se „hleb na ulici ne zarađuje“ i ako zvanični državni organi, kojima je on šef, iznose podatak da preko pola miliona građana Srbije radi na crno tj na ulici. Smeh i nevericu, izazvala je i Cvetkovićeva izjava koju je dao prilikom iskazivanja novogodišnjih čestitki građanima Srbije kada im je poželeo dobru sreću i zdravlje između ostalog izrekavši „a pare, pare će same doći“. Kada ovo iskaže premijer jedne države, onda onim preostalim normalnim građanima preostaje da se duboko zamisle u kakvoj državi žive i ko su njihovi politički predstavnici. Ukoliko poraste potreba za konopčićima uzrok treba tražiti u ovoj Cvetkovićevoj izjavi.

Sa druge strane iznenađeni, povređeni i uvređeni čelnici „reprezentativnih“ sindikata, Ljubisav Orbović predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i Branislav Čanak suvlasnik lista Danas i predsednik UGS „Nezavisnost“ bacaju varnice izjavama „o vreloj zimi, tužbama, protestima i rušenjem Vlade“. Orbović je tu mnogo konkretniji dok Čanak želi da učestvuje u protestima koji se „profesionalno“ organizuju i nikako ne smeju biti izvedeni pred Vladom Republike Srbije jer to „remeti“ život građana Beograda, istih onih građana koji su zbog neozbiljnosti sindikalnih čelnika građane Srbije ostavili bez Opšteg kolektivnog ugovora, toplog obroka i regresa. Cena neprimenjivanja Opšteg kolektivnog ugovora u 2009.g. samo po osnovu regresa i toplog obroka, po pojedincu, na godišnjem nivou iznosi više hiljada eura. To nije onih hiljadu eura koje je obećao Mlađan Dinkić. Neozbiljne su izjave da će sindikati tužiti Uniju poslodavaca Srbije jer da su to hteli tužbe su mogle da pljušte već od 8.maja jer se OKU tada primenjivao na članice UPS-a. Doduše niko ne zna ko su članovi UPS-a pa ni sam UPS jer je veliki broj članica UPS napustio u toku letnjih meseci. Ta činjenica o izgubljenoj reprezentativnosti UPS-a i UGS „Nezavisnost“ (otišli metalci) nije smetala predstavnicima Samostalnog sindikata i Vlade da se zamajavaju sa Opštim kolektivnim ugovorom koji je nereprezentativno udruženje poslodavaca na kraju srušilo OKU povlačenjem svog potpisa.

„Reprezentativni“ sindikati pozivaju u pomoć i solidarnost i druge sindikate na protest i zaštitu njihovog OKU i ako u toki izrade OKU-a nisu želeli nikoga da uključe van svojih redova. „Trojni pakt“ ili SES opstruira i verifikaciju sindikata i poslodavačkih udruženja koji imaju uslove reprezentativnosti predviđene zakonom ali „trojni pakt“ ne želi da u ovakav trougao uđe i četvrti.

Bojim se da izigrani i raočarani radnici, člnovi reprezentativnih sindikata kao i druge sindikalne centrale i organizacije neće hteti da vode bitku sa onima koji su izgubili već potpisan OKU. Radikali, kako kaže Tomislav Nikolić, naplatiše budžet sa dva miliona eura. Kolika je cena Opšteg kolektivnog ugovora?

O nama

Forum