Untitled Document

ARHIVA VESTI

Konstatovanje da je globalna kriza stigla u Srbiju zahteva i adekvatan kreativan odgovor sa strane sindikata
SVE JE BOLJE OD OTKAZA

Beograd, 12.12.2008.
Država Srbija i njena ekonomija su slabašni da bi mogli da daju adekvatan odgovor sve prisutnijim problemima izazvanih planetarnim finansijskim poremećajima. Predlozi mera i mogućnosti pljušte sa svih strana, kako od države i poslodavac, tako i od nezavisnih stručnjaka i eksperata. Sindikati prete socijalnim buntom koji nije rešenje već posledica. Granski sindikat metalaca Srbije „Nezavisnost“ smatra da treba iskoristiti sva moguća rešenja iz postojećeg radnog zakonodavstva i kolektivnog ugovora, koja omogućavaju da zaposleni ne gube status zaposlenih lica. Pojedini privredni subjekti već su krenuli tim putem ali naša namera je da te mogućnosti objedinimo na jednom mestu, kako bi bile na korist naših članova i zaposlenih.

Preporuka Vlade Republike Srbije, odnosno, resornog Ministarstva rada i socijalne politike, da Inspekcijski organi reaguju u ovakvim slučajevima, predstavlja pokušaj Vlade Republike Srbije da sa sebe skine odgovornost za nastali problem. Zaposlenima u Srbiji ovakva preporuka nije pomogla da odagnaju zebnju, da su prepušteni na milost i nemilost ćudima poslodavaca, pogotovo domaćih. Umesto da ozbiljno pristupi ovom problemu Vlada i „socijalni partneri“ se bave visinom regresa i „toplog obroka“, odnosno zabrinutim radnicima umesto hleba nude nepostojeće kolače. Umesto bežanja od odgovornosti Vlada i svi relevantni socijalni partneri, bez obzira da li su reprezentativni ili ne, moraju da sednu i donesu jasnu strategiju odgovora na posledice svetske ekonomske krize u cilju očuvanja dostignutog nivoa zaposlenosti i otvaranja novih radnih mesta. Postojeći zakonski okvir nudi niz rešenja koje i državi i poslodavcima stoje na raspolaganju i koje se mogu primeniti a da ne dođe do otpuštanja zaposlenih. Zakon o radu u pojedinim svojim odredbama je „predvideo“ ovakvu situaciju i ponudio sasvim konkretna rešenja.

Pođimo redom: Kod zasnivanja radnog odnosa Zakon o radu je predvideo da radni odnos može da se zasnuje sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme. Pri tome zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu i može da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca do punog radnog vremena.

Kada je u pitanju radno vreme poslodavcima stoje na raspolaganju više mogućnosti od smanjenja radnog dana pa do preraspodele radnog vremena u roku od šest meseci, praktično, radiš manje ili ne radiš kad nema posla a kad ima posla radiš duže, ali svaki mesec primaš punu zaradu.

Pored toga, zakonom je predviđeno da se godišnji odmor koristi u dva dela. Poslodavac može u dogovoru sa sindikatom i zaposlenima u trenutku kada se smanji obim posla ili nema posla da omogući određenom broju zaposlenih ili svima da iskoriste pun fond dana (kolektivno) godišnjeg odmora.

Takođe poslodavcima stoji na raspolaganju prekid rada do 45 radnih dana u toku godine zaposlenima, uz obavezu da zaposlenima isplati naknadu zarade u visini 60%. Ovakvu mogućnost (45 radnih dana) poslodavac može koristiti u delovima u zavisnosti od obima posla. Kolektivni ugovorom u preduzeću zakonski maksimum od 45 radnih dana može se povećati i na više, ako je cilj sprečavanje otkaza ugovora o radu jer je takvo rešenje povoljnije za zaposlenog.

Poslodavac, prema Zakonu o radu može da zaposlene uputi na rad kod drugog poslodavca (npr. kod kojeg se povećao obim posla) u tom slučaju zaposlenom miruju prava i obaveze kod tog poslodavca a prava ostvaruje kod poslodavca kod koga je prešao na rad i po isteku roka vraća se nazad kod prvog (svog poslodavca). I na kraju poslodavcima ostaje na raspolaganju neplaćeno odsustvo, kao krajnja mera u kom do 30 dana poslodavac uplaćuje zdravstveno i penziono ali ne ispalćuje zaradu zaposlenom.

Naravno uvek postoji mogućnost da poslodavac sa sindikatom i zaposlenima dogovori isplatu minimalne zarade i utvrdi termine u kojima će isplatiti razliku do pune zarade kada se situacija stabilizuje.

Iz svega navedenog jasno je da poslodavcima u sadašnjim rešenjima Zakona o radu stoji dosta mogućnosti na raspolaganju da prebrode krizu, a da ne otpuštaju zaposlene. Ali za tako nešto je potrebna politička volja, socijalna odgovornost i ozbiljan pristup problemu. Bežanje od odgovornosti i guranje problema pod tepih može za posledicu da ima katastrofalne efekte po nejaku srpsku privredu i društvo. Grčka, Irska i iskušenja kroz koja prolaze pojedine zemlje dovoljno su opomena da ovom problemu treba ozbiljno prići i ako se pokaže za potrebno neka zakonska rešenja i promeniti ili dograditi.

Prvi korak je prevashodno na nosiocima vlasti i njihovoj svesti o odgovornost za događaje koji tek predstoje. Bežanje od odgovornosti sigurno nije rešenje.

O nama

Forum