Untitled Document

ARHIVA VESTI

FOND "CENTAR ZA DEMOKRATIJU" OKUPIO PREDSTAVNIKE JAVNOG, CIVILNOG, BIZNIS SEKTORA I PREDSTAVNIKE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA, U RASPRAVI OKO EKONOMSKIH I SOCIJALNIH PRAVA U SRBIJI
EKONOMSKA I SOCIJALNA PRAVA, OSNOV DRUŠTVENOG NAPRETKA. PRAVA RADNIKA U SRBIJI KAO U XIX VEKU !?

Beograd, 1.07.2008.
Blizu dve stotine učesnika koje je okupio „Centar za demokratiju“ su 27.juna 2008. godine u "Sava centru", debatovali na temu „Ekonomska i socijalna prava u Srbiji“. Božidar Đelić, podpredsednik Vlade Republike Srbije je u pozdravnom obraćanju govorio o značaju teme i da se nada da će nova Vlada učiniti mnogo više za ostvarivanje socijalnih i ekonomskih prava građana.

U prvoj sesiji, koja je obuhvatila „Stanje izazove i pesrpektive ekonomskih i socijalnih pravA u Srbiji“, govorio je Dragoljub Mićunović, ispred Centra za demokratiju, a okvir za sesiju je bio sadržan u određenim napomenama.

Kao uvod u diskusiju o stanju u okviru socijalno ekonomskih prava u Srbiji, Ksenija Petovar je imala prezentaciju istrAživanaj Centra za demokratiju. Njene napomena i opšta slika stanja je strašna i ukazuje da su prava zaposlenih u Srbiji na novou XIX veka. Tamo gde postoje sindikati, slika je malo bolja, ali je ocena da je u Srbiji apsolutni nedostatak solidarnosti, veoma alarmantna za sindikate.

Zoran Stoliljković sa Fakulteta političkih nauka je govorio o neophodnosti potpisivanju socijalnog pakta, kao pretpostavci funkcionisanja socijalnog dijaloga i podsetio je na veliki broj „strategija“ koje su u proteklih nekoliko godina donete a ne sprovode se.

Nebojša Lazarević iz Kancelarije za evropske integracije je pozvao sve zainteresovane socijalne partnere, pa i sidnikate, da učestvuju u radu Kancelarije i upute svoje sugestije i najavio donošenje Zakona o ratifikaciji Evropske socijalne povelje, koja će nam otvoriti put ka integraciji u Evropsku uniju.

Država mora kroz pravni obavezujući okvir da nameće standarde ponašanja svih aktera koji mogu uticati na kršenje ekonomskih i socijalnih prava. Država takođe mora da obezbedi efikasnu i svima jednako dostupnu zaštitu ovih prava – dobar pravosudni sistem, efikasan sistem inspekcijskih organa. Da li država ispunjava zadatke preuzete u potpisanim i ratifikovanim međunarodnim instrumentima? Koje se institucije bave sprovođenjem i zaštitom ekonomskih i socijalnih prava vezanih za rad i zapošljavanje? Na koji način deluju drugi akteri? Da li su ekonomska i socijalna prava, u uslovima tranzicije, „relikt“ prošlosti, „luksuz“ bogatih zemalja ili "standard", kojim se meri stepen razvijenosti zemlje i društva, kao i postojeći sistem društvenih vrednosti?

Nastup civilnog sektora obuhvatio je ne tako ohrabrujuća gledišta aktuelnog trenutka, vezan za socijalna prava radnika i budućnosti koja ne obećava pozitivan pomak u toj oblasti. Glavne smernice vezane za Zakonodavni okvir – donošenje pozitivne promene, ograničenje u praksi i očekivana poboljšanja o kojima su govorili Natalija Mićunović, Vera Božić Trefalt i Nebojša Lazarević, obuhvatile su pre svega usaglašenost međunarodnih instrumenata za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava i unutrašnjeg zakonodavstva.

Problem diskriminacije prilikom zapošljavanja i na radu i ograničenja Zakona o radu: na koji način zakon protiv diskriminacije, može unaprediti zaštitu ovih prava? Koji su glavni problemi u praksi? Da li srpsko pravosuđe raspolaže adekvatnim mehanizmima za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava? Mogućnost zaštite pred međunarodnim sudovima. Evropska socijalna povelja je dokument u kojem se pred zemlje potpisnice stavljaju vrlo jasni zadaci u ovoj oblasti – šta će ratifikacija Evropske socijalne povelje unaprediti u zaštiti ekonomskih i socijalnih prava?

"Biznis" sektor je imao predstavnike u Radovanu Jelašiću, guverneru NBS, Snežani Petrović "Lafarge BFC ad" i Stevanu Vujasinoviću "UNDP". Naglašeno je da "biznis" sektor ima posebnu poziciju u oblasti obezbeđenja uslova za poštovanja i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava. U Srbiji se sve više govori o društvenoj korporativnoj odgovornosti koju, kao neku vrstu modernog metoda poslovanja, sve više primenjuje velike svetske kompanije, ali sve više i domaća preduzeća. Društvena korporativna odgovornost, ne podrazumeva samo delovanja „van“ kompanije, nego i „unutar“ kompanije – kroz obezbeđenje dobrih, sigurnih i zdravih uslova rada zaposlenih, omogućavanje njihovog profesionalnog usavršavanje i poštovanje svih onih radnih prava, koja danas jesu standard u svakom modernom društvu.

Moderator Nevena Dičić iz Beogradskog centar za ljudska prava, provela je učesnike i slušaoce kroz temu "Civilno društvo", kao akter u monitoringu ostvarivanju i zaštiti ekonomskih i socijalnih prava. Kao okvirne napomene naglašeni su dosadašnji dometi rada organizacija civilnog društva u monitoringu i zaštiti ekonomskih i socijalnih prava. Strategija za smanjenje siromaštva, kao jedan od okvira delovanja, saradnja organizacija civilnog društva i javnog sektora; saradnja komercijalnog i civilnog sektora; metodologija monitoringa; mogućnost unapređenja angažovanja civilnog sektora u ovoj oblasti.

Kao uvodničari svoj doprinos ovoj temi su dali. Ksenija Petovar, Centar za demokratiju; Miljenko Dereta, Građanske inicijative i Dragan Tešić, Forum NVO Kraljevo.

Konferencija je uspela da otvori niz pitanja koje srpsko društvo i privreda moraju razmatrati i rešavati, ali su dobijeni odgovori koje možemo iskoristiti ukoliko želimo da socijalna i ekonomska prava građana Srbije podignemo na viši nivo uz puno uvažavanje ekonomskog potencijala koji u Srbiji postoji, a sve u nastojanju da se približimo standardima iz ove oblasti neophodnim da se uđe u Evropsku uniju.

O nama

Forum