Untitled Document

ARHIVA VESTI

NACIONALNA STRATEGIJA PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE 2006 – 2012., USVOJENA OD VLADE REPUBLIKE SRBIJE, NE SADRŽI POKAZATELJE O TEHNOLOŠKOM RAZVOJU I UNAPREĐENJU TEKSTILNE INDUSTRIJE
STUDIJA TEKSTILNE INDUSTRIJE SRBIJE – STANJE I PESRSPEKTIVE

Beograd, 27.06.2008.
Sve ozbiljne analize o perspektivi tekstilne industrije u Srbiji su optimistične i pored značajnih problema koji danas opterećuju tekstilce.I ako "posrnula" tekstilna industrija, još uvek predstavlja jednu od strateških privrednih grana kada je uporedimo sa ukupnim privrednim aktivnostima i efektima koji iz tih aktivnosti proizilaze. Tekstilna industrija ima značajno učešće u ukupnom kreiranju bruto domaćih proizvoda, zapošljava značajan broj radnika i sadrži visokovrednosne izvozne rezultate. Ukoliko bi došlo do razvoja tekstilne industrije, pozitivan efekat bi se osetio i u drugim privrednim aktivnostima u prerađivačkoj industriji, tako i kao kupac sirovina. Čitavi regioni u Srbiji su upućeni na tekstilnu industriju (Leskovac, Vranje, Pirot...) i njihov opstanak i razvoj, usko je vezan za proizvodnju, prodaju, izvoz tekstilnih proizvoda.

Budući razvoj tekstilne industrije leži u sledećim parametrima:

Permanentno restrukturiranje i modernizacija poslovanja se odnosi na primenu novih rešenja u proizvodnji, novi menadžment, dizajn..... Potreba za najsavremenijim mašinama bi omogućilo produkciju viskokvalitetnih proizvoda koji bi bili konkurentni na stranim tržištima. Te mašine bi ujedno morale biti prilagođene fleksibilnom proizvodnom sistemu, koje uvažava specifične potrebe kupca.

Promena strukture proizvodnje. Ono što se proizvodi u Indiji i Kini, ne sme da bude preokupacija naše tekstilne industrije, stoga treba težiti proizvodnji specijalnih sofisticiranih materijala, za kojima postoji tražnja na svetskom tržištu. Zadržavanje i trend oslanjanja na prirodne materijale, ne sme isključiti stalno interesovanje na uvođenju i korišćenju novih sintetičkih materijala.

Jačanje konkurentske pozicije na necenovnim dimenzijama konkurentnosti. Prizivanje na kvalitetnu i jeftinu radnu snagu se mora zaboraviti,jer i drugi pokušavaju da na tim osnovama grade svoju konkurentnost. Insistiranje na ovim parametrima bitno utiče na stvaranje nekvalitenih i neatraktivnih proizvoda. Evropski proizvođači tekstila nikada neće imati manju cenu rada od one koja se može dobiti u Kini i jugoistočnoj Aziji. Treba insistirati na robama visokog kvaliteta i stvaranje proizvoda sa višom dodatnom vrednošću. Pravovremeno reagovanje na trendove u svetu i davanje adekvatnih odgovora bitno bi poboljšalo poziciju tekstilaca u Srbiji.

Investicije. Bez novih investicija posebno onih iz inostranstva, opstanak i razvoj tekstilne industrije je nemoguć. Priliv novih investicija u zemlje u okruženju u tekstilnu industriju doveo je do njenog razvoja. Sa stranim investitorima stižu nove tehnologije, organizacija rada, dizajn i postiže se bolji pristup stranim tržištima.

Uznapređenje izvoza. Mala zarada od prostijih pre svega doradnih poslova neće dovesti do napretka tekstilne industrije. Tu je mala zarada, nivo dodatne vrednosti veoma nizak a i konkurencija to može da uradi često bolje od nas. Zato se treba usmeravati ka proizvodnji proizvoda od sirovine do gotovog proizvoda. Poboljšanje statusa izvoza prema SAD i sporazum sa Rusijom o slobodnoj trgovini su šanse koje srednjoročnom periodu tekstilna industrija ne sme propustiti. Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji će doprineti prestanku diskriminisanog statusa Srbije u odnosu na ostale zemlje i doprineće širenju tržišta za plasman srpskih tekstilaca.

Saradnja između proizvođača. Srpski proizvođači moraju jedinstveno nastupati na međunarodnom nivou u smislu istarživanja tržišta, objedinjivanju nabavki, promotivnih aktivnosti i nastupima na sajmovima. Takođe moraju postojati zajedničke istraživačke razvojne aktivnosti kao i razmena iskustava i veština. Nepoverenje i nesaradnja između velikih i malih, privatnih i društvenih mora ustupiti mesto poverenju i zajedničkim aktivnostima. Srpski tesktilci svoje interese i probleme moraju objediniti, jer samo tako zajednički mogu osptati u teškim vremenima tranzicije i globalizacije.

Ovo su neka od osnovnih gledišta i smernica koje će opredeliti sadržinu studije „Stanje i perspektive tekstilne industrije Srbije“ u koju će biti uključeni ljudi od nauke i struke, državne institucije i poslodavci i sindikati koji rade i deluju u tekstilnoj industriji.

GSM „Nezavisnost“ i GS TKO „Nezavisnost“ pokušavaju da objedinjavajući sve socijalne partnere stvore materijal, koji će sadržati smernice za poboljšanje i opstanak tesktilne indsutrije Srbije.

O nama

Forum